Пише Јелена Хањенкова
У Америци и дан данас религију поштују толико да Европа то тешко може и да замисли. Мање од трећине Американаца признају да ретко одлазе у цркву. Само један члан Конгреса САД тврди да не исповеда никакву религију.
Сваки конгресмен-републиканац сматра себе хришћанином (са изузетком двојице Јевреја-ортодокса). Међутим, постоје озбиљни разлози да се сматра да ове бројке могу да се промене и да се улога хришћанства мења и слаби.
Традиционално америчко хришћанство формирало се у Великој Британији у XVII и XVIII веку. Оно је било протестантско, патриотско и Богом дано, међутим оно се није много бринуло о доктрини. И у томе је била грешка.
Одбијање да се оснује јединствени црквени институт отворило је пут конкуренцији међу појединим црквама, а затим и несвакидашњем богословском „стваралаштву“ по коме су се САД разликовале од свих претходних хришћанских друштава. Многима се чинило да управо Америка неоспорно има способност да осигура будућност хришћанства у глобализованом свету.
Шароликост је била упечатљива: овде су биле попуњене све нише – од Унитаријаниста и Универзалиста до Баптистичке цркве Вестборо. Цена ове еуфорије су неслагања у доктрини. Ако постоји хришћанство за све, онда хришћанство може да значи било шта. Последице тога осетили су на својој кожи не само верници.
Религија која реагује на притиске тржишта на крају ће бити сломљена. Догодило се обезвређивање за Богу најмрскијих грехова. За најгоре се признају грехови који најмање искушавају следбенике, док се у исто време ревидирају (сматрају нормом) и чак освештавају греси који су најпопуларнији. На крају религија којом управља тржиште формира тржишни приступ истини и, као резултат, ова „револуција“ је опустошила конзервативно хришћанство у САД које је оставило своје „власништво“ лицемерима и трговцима.
Цркве су биле са обе стране и за време грађанског рата и за време борбе за грађанска права. Мартин Лутер Кинг је говорио да се сегрегација у Америци највише осећа у недељу ујутру. Расна подела се преносила и чак продубљивала у културним ратовима током последњих деценија. Беле евангелистичке цркве су заузеле позиције антипода приобалној елити. Та стратегија је међу бирачима била успешна деценијама.
Према резултатима председничких избора, постало је јасно да су белци евангелисти-протестанти у великој већини гласали за Доналда Трампа, међутим нису могли да победе у народном гласању, пише The Guardian.
Католичкој цркви у САД се придружује све више људи који говоре на шпанском језику. Папа Франциско се ипак умешао у изборе изјавивши да господин Трамп није хришћанин – Хришћанин треба да гради мостове а не зидове.
Папа је отворено благонаклон према демократама и усвајању закона о геј-браковима јер је изјавио да ако је човек геј, али има добру вољу и тражи Бога, ко сам ја да га осуђујем?. Катехизис Католичке цркве врло добро то објашњава. У њему се каже да хомосексуалци не треба да буду изоловани због њихове оријентације, њих треба интегрисати у друштво. Треба да будемо браћа. Изгледа да Папу не брине чињеница да многи хришћани и католици не желе да буду браћа са гејевима.
„Истовремено блискост евангелистичког хришћанства и Републиканске партије, са њиховим одбијањем „еволуције“ у вези са таквим питањима, као што су наука о клими и сексуална једнакост, одбија младе људе и може да убрза дуготрајну тенденцију раскола међу генерацијама.
Више од трећине Американаца који имају близу 50 година каже да не исповеда никакву религију. Неки се чак називају атеистима, а тренутно они по својој бројности надмашују мормоне. Чекају нас промене, закључује The Guardian.
„То су вести које ће потрести хришћане и њихово поуздање у вези будућности цркве у Америци“, пише The American Conservative.
Према подацима прикупљеним Научно-истраживачким институтом за религије, већина побожних Американаца каже да би дозволили гејевима и лезбејкама да ступају у законски брак и да иступају против тога да се власницима бизниса даје право да одбијају да услуже, на пример, истополне свадбе.
У Вашингтону, у округу Колумбија је 10 фебруара 2017 године амерички ресурс American Values Atlas на основу анкете објавио нову анализу на бази истраживања спроведеног на узорку од 40 509 Американаца за 2016 годину. Подаци показују да је већина у три верске групе (белци евангелисти-протестанти, мормони и Јеховини Сведоци) изјавила да су они апсолутно против тога да се гејевима и лезбејкама дозволи да ступају у брак на легалним основама.
У исто време 58% Американаца је изјавило да подржава истополне бракове, док се 61% белаца евангелиста-протестаната, 55% мормона и 53% Јеховиних Сведока противи легализацији истополних бракова – по закону из 2015. године, када је Врховни Суд САД одлучио да поједине савезне државе не могу да забране истополне бракове и на тај начин их је учинио легалним на националном нивоу.
Поређења ради, само 28% белих протестаната и белих католика, 25% оних који говоре шпански и 30% православних хришћана изјавили су да су против такве одлуке.
Подаци говоре, као прво, да религија не представља заштиту од асимилације и не служи моралу. Питање о геј-браковима показало је слабост хришћанства у нашој култури. Разлог из ког су заступници права гејева успели – је у расејавању хришћанске „космологије“ у западној свести.
Зар је секс срж хришћанског поретка? Да ли је стварно довољно да се отресе хришћанско учење о сексу и сексуалности како би се елиминисао фактор који је давао хришћанству власт и социјално оруђе? Социолог Филип Риф, вероватно би рекао „да“. Он анализира оно што он назива „деконверзија“ Запада од хришћанства. Готово сви признају да тај процес траје почевши од доба Просветитељства, али Риф је показао да је он достигао виши стадијум него што већина људи подозрева.
Риф наглашава да је религија – кључ за разумевање сваке културе. За њега се суштина било које културе идентификује са оним, шта она забрањује. Она на своје чланове налаже низ моралних обавеза, било да се то тиче служења или свакидашњице, а такође помаже да се са тим захтевима изађе на крај.
Култура захтева осећање култа – светог поретка, веровања у то, да корење моралних захтева има метафизичко порекло.
Цркве које имају дубљу космологију – Римокатоличка и Православна – слабије разумеју своју паству у Америци него евангелисти.
Погледајте на фрапантне бројке које се тичу америчких белих католика. Ти конзервативци су латиноамеричког порекла, а многи су веровали са ће на њиховој чијој подршци бити изграђена најбоља верзија америчког католицизма! Али, велика већина њих се изјаснила у корист истополних бракова. Хришћанство нестаје и ми се крећемо даље у постхришћанство?
Поврх свега, подаци показују и да је само 44% америчких муслимана против истополних бракова. Зар то није „дивно“? То је снага америчке масовне културе!
Ови резултати показују зашто републикански конгрес и председник Трамп највероватније неће ништа суштински радити како би заштитили слободе верника који се не слажу са LGBT.
Вероватно је то и правилно јер се свакако не би сматрало популарним кораком. То ће само да оцрни конгресмене и сенаторе као фанатике, при том без икакве политичке користи.
Трамп који се залаже за истополне бракове нимало се не брине за верске слободе и без обзира на предизборна обећања, свакако, неће све да ризикује због доношења политички непопуларних одлука.
Он је обећао да ће евангелистичким хришћанима бацити коску тако што је помогао укидању амандмана Џонсона који спречава цркву да отворено подржава председничке кандидате без ризика да се изгуби непрофитни статус. Према објашњењу политиколога Тома Јелтена, то се ретко поштовало, међутим ако амандман буде укинут то ће имати велики утицај на цркве – на прикупљање средстава за председничке кандидате – и, између осталог, и на политизацију религије. То је грозна идеја, то ће дефинитивно да поквари цркве.
Ми хришћани испустили смо из вида сексуалност, што је довело до изгубљене партије против хомосексуализма, што је довело до пораза по питању истополних бракова, и што ће довести до пораза по питању пола и природне породице – и што ће, вероватно, довести до губитка религиозне вере.
Судбина религије у Америци је нераскидиво повезана са судбином породице, а судбина породице је повезана са судбином друштва.
У својој књизи из 2015 године „Како је Запад изгубио Бога“ Марија Еберстад тврди да је религија као језик. Ви га можете да научите само у друштву, а прво друштво је породица. Када и породица и заједница постају фрагментизовани и губе позиције, постаје много теже да се религија пренесе следећој генерацији.
Довољно је да једна генерација одбије да из руке у руку преда своју традицију и она ће нестати из живота породице а самим тим и из живота заједнице. Еберстад признаје да, када се конкретне варијанте верских обреда бришу, постаје јако тешко да се Учење о Богу задржи у глави.
„За америчку културу коцка је бачена. Хришћани-традиционалисти су већ „лицемери“ и њих потискују на маргине друштва. Ми ћемо морати да одлучимо шта је битније, признање јавности и материјална сигурност или оданост истини. На крају крајева, то значи да ћемо морати да бирамо између покушаја да спасимо ,Америчку империју’ или да градимо нове облике друштва унутар кога моћи ће да преживи традиционално хришћанство“, закључује Род Дрејдер из The American Conservative.
У савременој теологији губи се осећај за политичко значење Јеванђеља.
Ката
Извор fakti.rs