Путин, Трамп и Кинези

Велики државници, али и они који би да буду велики, никад истовремено не отварају више политичких ни ратних фронтова, јер историја је показала како најчешће не добијају ни један једини!

 

 

Шеф Беле куће Доналд Џон Трамп као да се не држи тог правила. Само што је ступио на дужност председника Сједињених Америчких Држава „заратио“ је прво са делом своје Републиканске странке, потом са Централном обавештајном службом, довео у питање значај својих савезника са западних страна Европе, и напокон, ушао у жесток сукоб са најутицајнијим и писаним медијима своје земље.

 

„Не верујте лажним медијима. Бела кућа ради веома добро. Наследио сам неред и у процесу сам поправљања тог нереда“, жестоко се одбрусио Трамп на „Твитеру“, јер је већи део медија Сједињених Америчких Држава здушно подржавао Хилари Клинтон током кампање за председничке изборе од када датира сукоб републиканаца са тамошњим медијима.

 

За ових нешто више од месец дана, међутим, истрчавао је, спортски речено, још на неколико „утакмица“.

 

Шеф Кремља Владимир Владимирович, с друге стране, има сасвим другачији приступ проблемима са којима се суочавао и као премијер и сада као председник Русије. Одмах у старту обе функције које је обављао и обавља зацртао је и тога се држи јасно одређујући приоритете као стратешки циљ и стрпљење као победничку тактику. Наук и за нас кад је у питању судбина српске јужне покрајине.

 

Прво је зауздао Чеченију узаврелу због политичких сукоба, потом без испаљеног метка и ниједне жртве, припојио Крим својој држави позивајући се на историјско право, па онда је на путу разрешења кризе у Сирији и, најпосле, све чини да заштити права својих земљака у Донбасу угрожених све израженијим неонацистичким иступима владе у Украјини.

 

Уз најсавременије оружје Владимира Владимировича красе приоритети и стрпљење баш као да је до краја проучио великог француског мислиоца и математичара Рене Декарта од пре готово четири века да је „живот број и мера“.

 

А шта тек рећи о најмногољуднијој нацији на планети, Кини? Док већина света, поготово са западних страна, време мери штоперицама, они га стрпљиво одмеравају вековима. И тако више од пет хиљада година!

 

 

 

Борислав Комад,

Новости