Спољнополитички одбор Европског парламента (ЕП) усвојио је данас предлог резолуције о самопроглашеном Косову у којој тражи да власти у Приштини спроводе договоре у дијалогу с Београдом и без одлагања крену у стварање Заједнице српских општина (ЗСО).
У предлогу резолуције која је усвојена са 40 гласова „за“ и 12 „против“, а коју ЕП треба коначно да усвоји касније на пленарном заседању, поново се „изражава забринутост због спорости у борби против корупције и организованог криминала„, уз опаску да то „није подвргнуто правди нарочито на северу Косова“.
Оснивање посебног суда у Хагу за ратне и злочине против човечности почињене на Косову у предлогу резолуције ЕП означава се као „пресудни корак за гарантовање правде и помирења“.
Такође се поздравља то што је „Косово“ добило статус посматрача у Савету Европе и „позива Србија да се не уплиће у улазак „Косова“ у међународна и регионална тела“.
Посланица Улрике Луначек, која је припремила извештај за предлог документа, била је мишљења и да би закон о регионалној надлежности српског суда за ратне злочине требало укинути.
Она је то образложила тврдњом да „Србија то користи да би прогонила особе које су се бориле против Милошевићевог режима“, рекавши да је „то случај с Рамушем Харадинајем“.
Луначек је замерила Београду што не пристаје да преда хидроелектрану Газиводе у власништво Приштини, додавши да тиме велики део Косова мора да и даље користи термолектране на угаљ што загађује природну средину и штети здрављу тамошњег живља.
Луначек, известитељка ЕП за Косово, поново је позвала пет чланица ЕУ које не признају самопроглашену независност Косова да то учине наводећи да то „допринело нормализацији односа Београд-Приштина“.
Такође се „журно тражи од руководилаца српске заједнице на Косову да свој положај и улогу у потпуности уграде у косовске институције, да се одвоје од Београда и делају конструктивно на добробит целог становништва „Косова““.
Представници Српске листе, која је раније учествовала у раду владе у Приштини, саопштили су да се неће вратити у косовске институције све док не почне формирање ЗСО, на шта су се власти у Приштини обавезале потписивањем споразума о ЗСО још у августу 2015.
У документу о којем је расправљао СПО ЕП се изражава и „забринутост због и даље постојећих српских паралелних структура и тражи њихово уклањање“.
Посланици СПО ЕП изражавају задовољство због склапања споразума о придруживању „Косово“-ЕУ и наглашавају да је „забрињавајуће што је у парламенту Косова у потпуном застоју ратификовање разграничења с Црном Гором“.
Тек када власти у Приштини испуне тај и остале услове могуће је очекивати режим визне либерализације ЕУ за грађане „Косова“, додаје се.
Други кључни услов је, како је подвучено, да се „постигну опипљиви резултати у осудама људи на високом нивоу за корупцију и организовани криминал“.
Бета/Новости