1 март је значајан датум за Донбас. Догађаји тог дана из 2014 још увек нису анализирани вероватно из једног разлога – инцидент не спада у оквир политичке технологије и формалне социологије, већ представља експлозију емоција и спонтану побуну.
„Не дао Вам Бог да видите руски бунт, бесмислен и немилосрдан„, написао је у XIX веку руски песник Некрасов…
Крајем фебруара је дошло до револуције у Кијеву. Председник Јанукович је побегао у Русију. 23-24 фебруара је дошло до првог сукоба на Криму. Доњецк је чекао. 1 марта су планирана два митинга. Један су организовале локалне власти и он је био проукрајински, а други је био проруски – организован да би се смириле страсти.
У почетку је све ишло по плану власти. 1 марта 2014 око поднева су истовремено почела оба скупа. На проукрајинском је из предузећа и организација Доњецка и региона прикупљено око 7000 људи. Њима су организовано дате украјинске заставе. Километар даље, на Лењиновом тргу се окупило око 15 000 људи под руским заставама и транспарентима „Доњецка Република“. Разлог је био исти. Тада истакнута застава ће за око месец дана постати национална застава ДНР.
Око 12.30 је група од око 200 људи, којој су се прикључивали људи са митинга на Тргу Лењина, кренула улицом Артем према месту одржавања другог скупа, ка згради која је од тог дана постала легендарна..ка Доњецкој регионалној државној управи. На челу колоне је био Андреј Пургин.
У том моменту, када је колона руских радикалних републиканаца дошла до трга испред управе, микрофону је прилазио украјински гувернер Шишацки. Када је требало да почне говор, људи у колона која се приближавала демонстрантима су почели да певају: „Русија“. У том моменту се догодила важна ствар: Гувернер Шишацки се изненада повукао и буквално побегао са подијума, бацајући микрофон. За њим, из зграде Регионалне државне управе су побегли сви преостали функционери локалних власти. Људи окупљени на тргу су све то видели. И одмах су почели да бацају под ноге украјинске заставе и да узвикују „Русија“.
Група најрадикалнијих активиста је пробила четвороструки кордон полиције. Видевши то, Андреј Пургин им преко глава баца смотану руску заставу. Активисти су сломили јарбол на коме се вијорила застава Украјине. Украјина у том моменту постаје бивша.
Двојица активиста, који су седели један другом на раменима, су поставили на јарбол руску заставу.
„Све су невероватно урадили. Везали су заставу жицом, а дан је био без ветра. На тај начин се застава вијорила упркос законима физике. Али, то што се даље догађало је из серије Божанског провиђења. Када је застава почела да се надима, одједном је дунуо ветар. И он је усковитлао заставу, тако да се видела на свим крајевима трга. Ја могу то да објасним само на један начин..била је то Божја рука“, каже Андреј Пургин.
Утом тренутку се на Тргу Лењина наставио проруски митинг. Одједном је неко преко мегафона људима рекао да је изнад државне управе подигнута руска застава. 15 000 људи је истог момента кренуло улицом Артема у правцу регионалне администрације попут гигантске реке.
14.00 – Украјинска власт у Доњецку се распала пред нашим очима. У близини Управе почиње јединствени скуп.
15.00 – стиже убавештење да је руска застава истакнута на регионалној управи у Харкову. Број демонстраната је у порасту. Људи зову укућане, пријатеље и познанике. Зову и кажу да је почело, да се управо дешава.
17.00 – број људи који су изашли на улице Доњецка, према подацима украјинског Министарства унутрашњих послова, достиже 50 000. И тај број се повећавао. Људи су потпуно окружили Управу.
20.00 – У граду је букнуо устанак.
Ката