Акцију Поштуј живот – задржи оружје портал ИН4С у првом реду образлаже неумољивом статистиком која се односи на пораст броја неразрешених убистава у Црној Гори. Наиме, у 2016. години у Црној Гори, која има 624.000 становника, десило се 20 убистава, од којих су чак 12 нерешених. Дакле, једна жртва на 31.200 становника
. Ситуација је утолико алармантнија што је актуелна власт ствар довела до гротеске, говорећи о „одличној безбедносној ситуацији у земљи“. Акција Владе Црне Горе – Поштуј живот, врати оружје – по оцени Министарства унутрашњих послова, била је успешна. Међутим, иако су грађани, од ступања на снагу Закона о оружју у марту прошле године, били веома ревносни и вратили на хиљаде разноврсних комада оружја и легализовали исто толико, очигледно је да криминалци нису вратили своје.
Док у Црној Гори живот личи на повратак у деведесете, сматрамо да одговорно друштво треба да постави пред себе следећа питања: Да ли се са сваким враћеним пиштољем или пушком може сачувати безбедност и спречити трагедија, или је најбитнија промена у самом приступу свести о безбедности, као и васпитању младих да је живот најважнији и да се треба клонити оружја, дроге и криминала?
Право на самоодбрану
Законодавство САД-а, које ћемо овде узети за пример, третира право на држање и ношење оружја као једно је и од основних права грађана.
Ово право загарантовано је у Другом амандману Устава САД, који вуче корене из енглеског закона из 1689, којим је протестантима (грађани других вероисповијести сматрани су непоузданима) дозвољено да носе оружје, што је схваћено као нешто што произлази из природног права на самоодбрану.
„Ваши насилни криминалци напорно раде и ризикују живот сваки пут када покушају убију, силују, отму и нападну неког од грађана. Уз Вашу помоћ криминалци би коначно могли мирно да обављају свој посао и повреде вас или ваше ближње, без страха или ризика да би њихова жртва могла бити наоружана. Молимо Вас, гласајте за закон против наоружања јер криминалци више воле ненаоружане грађане“, каже се иронично у једној реклами у којој се предочавају сви ризици живљења у држави високог насиља, где су грађани несигурни, управо зато што немају могућност самоодбране.
Што се тиче тог права у Црној Гори, у Законику из доба књаза Данила Петровића, каже се да сваки човек има право да носи оружје, а Марко Миљанов је говорио да је јунаштво себе одбранити од другога а чојство другога одбранити од себе.
„У случају да непријатељ удари на земљу, сваки Црногорац и Брђанин је дужан да устане на оружје у одбрану отечества. Ако случајно неко племе или село не пође у одбрану земље, томе нехатнику се има одузети оружје и да га више нигде не сме носити, а пре свега му треба припасати опрегљачу женску да се зна да мушког срца нема“, наводи се у Законику књаза Данила.
У данашњој Црној Гори грађани који поштују закон вратили су своје оружје. Они са друге стране закона, не само да су се оглушили о закон већ задржано оружје користе за међусобне ликвидације, у којима, како се нажалост недавно и показало, колатералне жртве могу бити насумични пролазници. Одбрана живота од учесталог насиља, било у америчким школама, европским трговима или на улицама Бара и Подгорице – законодавни је приоритет. У хаотичној ситуацији у нашој земљи, где криминал отворено хода, развија се и ликвидира „непријатеље“ – грађани морају повећати опрез и заштитити се свим дозвољеним средствима. Државне институције, како се показује, спас налазе у игнорисању безбедносног проблема. Зато је важно супротставити се најезди опасности јер – жртва која се супротстави живеће дуже.