Пише Јуриј Баранчик
Украјина је почела да се распада још пре две године. Оне раније Украјине више нема и неће је никада више ни бити. Садашња фаза распада је прелазна.
Следећа ће донети распад на три до четири дела. На Новоросију, у чијем саставу ће се наћи пет до осам области југоистока, на Центар (Кијев-Чернигов), Југ (Дњепропетровск-Одеса) и на Запад (Лавов-Ивано-Франковск). И то у најбољем случају.
Са овим ће држава Украјина постати да официјелно постоји. После тога ће догађаји ући у трећу фазу у којој ће постојати две принципијелне варијанте даљег развоја догађаја.
Према првом, може доћи до формирања нове федералне државе, могуће је под новим именом, јер нико неће желети да своју државу назива „крајем нечега“. Та нова творевина ће уважавати основне стратешке интересе Русије и моћи да буде поуздан мост између Русије и ЕУ.
Према другој варијанти, због непомирљивих разлика (језик, буџет, финансијски токови итд.) нови делови неће моћи да се изнова повежу у целину и прогутаће их друге државе. Новоросија, Југ и безмало цео Центар наћи ће се у Русији. Запад ће између себе поделити Румунија, Словачка, Мађарска и Пољска. ЕУ неће правити проблеме.
Догађаји ће се највероватније развијати према другој варијанти јер сви основни спољни играчи схватају да нема смисла издржавати непријатељску територију на којој се размножавају олигархије које не подлежу контроли са богатствима мереним са много милијарди. Другим речима, да је много простије и логичније укључити их у своје територије.
Русија ће, нема сумње, морати да на територијама које јој се прикључе изводи обнову и да их дотира. Али, у томе ће за њу постојати смисао. Русија ће избити на границе земаља Источне Европе, послаће у прошлост транзитну територију која није била под њеном контролом и смањиће војно-стратешки значај не само Белорусије, него и балтичких државица.
Москва ће добити додатне аргументе у преговарању са Европом, а ЕУ неће преостати ништа друго него да са њом сарађује у условима масовне неконтролисане најезде агресивног младог муслиманског становништва.
Новоросија је за последњих десет дана направила цео низ међусобно повезаних корака ка стицању не само политичког, него и економског суверенитета. Ако Доњецка и Луганска Република буду у стању да за кратко време суштински подигну животни стандард обичних људи, то ће постати најбоља препорука да њихов пример следе и друге области Украјине. Прво области југоистока земље, а потом и друге.
Политичка шема легализације Донбаса, као правног наследника државности Украјине која се распада, може имати варијанте, укључујући и могућност да се Виктор Јанукович врати у Донбас где би се на законит начин одрекао власти у корист реалних садашњих власти Новоросије. Након тога би парламенти ДНР и ЛНР усвојили нове законе о федералном устројству Новоросије, расписали изборе за Председника и утврдили правила за прикључивање других делова бивше Украјине новој земљи.
Можда би тада један од потеза Република Новоросије, као демонстрација њиховог суверенитета, могло да буде и прихватање државне тробојке Русије као друге државне заставе. Слично као што је Придњестровље управо узело државну заставу РФ за своју другу званичну државну заставу.
Шта ће се још догађати даље?
Новоросија и Русија ће наставити да чине кораке на које ни Украјина, ни Европа, ни САД неће имати чиме да одговоре. Разлика ће бити само у томе што Украјина то неће моћи, а САД неће хтети.
Због свега, притисак у кијевском котлу ће порасти толико да ће експлодирати, а потом ће у Украјини почети рат свих против свих. Почеће прикључивање области и региона бивше Украјине оном „комаду“ државе који буде а) најмоћнији економски и индустријски; б) доминантан на војном плану; в) најкрупнији територијално..
А Новоросија ће по свим тим параметрима бити лидер.
Да би Новоросија неповратно учврстила свој статус језгра формирања нове државе од крхотина старе, биће довољно да јој се прикључе и само и једна или две области југоистока данашње Украјине.
Ката
Извор fakti.rs