Пише Митко Арнаудов
Тачно три месеца након одржавања републичких избора Република Македонија и даље нема нову Владу. Иако је постојало уверење да су избори прави пут за решавање политичке кризе, ствари нису ишле у том смеру.
До суштинске компликације дошло је оног тренутка када су све албанске странке на политичкој сцени, у координацији с албанским Премијером Едијем Рамом, усвојиле свеалбанску платформу за заштиту и унапређење права Албанаца.
Ова платформа је састављена од неколико тачака, но оно што је најспорније у њеном садржају представља имплементацију албанског језика као другог официјeлног језика у Македонији, као и усвајање декларације о осуди геноцида над Албанцима за који актуелна албанска политичка елита сматра да је почињен у периоду од 1912 до 1956 године.
Лидер ВМРО-ДПМНЕ Никола Груевски, коме је Председник Македоније Ђорђе Иванов после избора поверио мандат за састав Владе, није у томе успео. Његова странка то је правдала чињеницом да се противе идеји да албански језик буде постављен на истој равни с македонским јер, како они кажу, у Македонији живи око 25% Албанаца у односу на укупно становништво.
С друге стране, представници албанске Демократске уније за интеграцију (ДУИ) су навели да је ВМРО-ДПМНЕ прихватио све услове албанских странака за састав нове Владе, али се успротивио идеји за наставак функционисања Специјалног тужилаштва.
Опозициони СДСМ, након неуспеха Груевског, био је убеђен да по аутоматизму, мандат за састав Владе Председник треба да повери другој странци са највише освојених мандата.
Међутим, македонски Председник је, након консултација с правним експертима и представницима парламентарних странака, одлучио да мандат додели оној странци која буде обезбедила скупштинску већину.
Лидер СДСМ Зоран Заев био је убеђен да ће он успети да састави већину.
Поново су били кључни преговори са ДУИ. Опет је у центру пажње била чувена албанска платформа. Медији блиски Николи Груевском оптуживали су СДСМ да прихвата све услове албанских странака само да би формирала Владу.
Македонска јавност је била под великим притиском. Имплементација албанског језика била је схваћена као потенцијална кантонизација или федерализација македонске државе, а усвајање декларације о геноциду над Албанцима као чин који ће трајно дестабилизовати односе између Срба и Македонаца.
И поред многобројних притисака, СДСМ и ДУИ су се договорили. Лидер ДУИ Али Ахмети поверио је мандате своје странке Заеву, наводећи да је то само први корак у преговорима за састав Владе.
Ситуација у Македонији ипак није одблокирана. Македонски Председник је одбио да повери мандат Зорану Заеву и поред тога што је обезбедио потписе за скупштинску већину. Иванов је такву одлуку образложио заштитом државних интереса.
У саопштењу је навео да не планира да даје мандат оним политичким функционерима који спроводе политике других држава у Македонији и да неће да прихвати ни једну платформу која је састављена у кабинетима политичких функционера суседних земаља. При том, наравно, мислећи на албанског Премијера Едија Раму.
Таква одлука Председника за опозициони СДСМ представљала је флагрантно кршење македонског Устава. Они указују да Председник нема право да одбије да додели мандат партији која је обезбедила скупштинску већину. С друге стране, у редовима ВМРО-ДПМНЕ таква одлука Председника протумачена је као јасан државнички чин.
За представнике ДУИ, таква одлука може да доведе до продубљивања политичке и институционалне кризе, односно до нове међуетничке нетрпељивости. Ни Премијери Албаније и самопроглашеног «Косова» нису пропустили прилику да прокоментаришу одлуку македонског Председника. На својим друштвеним мрежама упозорили су Иванова да се постојање ове државе без Албанаца доводи у питање.
Истовремено, заинтересованост за широку политичку коалицију у циљу стабилизације не постоји, док је притисак међународног фактора и непосредног суседства све израженији. Да ли је постојање македонске државе заиста под знаком питања или се ова држава, како би рекао бивши македонски Председник Киро Глигоров, поново суочава са етапом „вихорних времена“?
Ката
Извор Политика