Руски „Мигови 29“ стићи ће у Србију 24. марта, на дан када је НАТО започео агресију на Србију и СР Југославију
Ово у издању од уторка пишу „Вечерње новости“ и откривају да ће председник Владимир Путин указ о испоруци потписати током предстојећег сусрета са Александром Вучићем у Москви.
https://srb.news-front.info/2017/03/07/rusija-i-srbija-10-marta-odrzhavaju-u-beogradu-konsultatsije-posve-ene-bliskom-istoku/
Председник Русије, Владимир Путин, требало би да потпише указ о испоруци шест „мигова“ током сусрета у Москви са премијером Србије, Александром Вучићем. Примопредаји „мигова“ присуствоваће и руски министар одбране Сергеј Шојгу.
Руски стручњаци ће активно учествовати у реомонту ових 6 авиона и 4 српска. Аранжман вредан 185 милиона евра подразумева и испоруку ракета и сета делова. У њему ће бити мотори, алат и други пратећи склопови довољни за наредних 15 година. Аранжман подразумева и изградњу посебног хангара и подизање покривке уз писту.
НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије (кодно име Операција Савезничка сила (енгл. Operation Allied Force) или у САД Операција Племенити наковањ (енгл. Operation Noble Anvil), у Србији познато и као Милосрдни анђео или НАТО агресија, била је завршна фаза Рата на Косову и Метохији, која је трајала је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. То је било друго важније војно уплитање НАТО-а након бомбардовања Републике Српске у операцији Намерна сила 1995. и највећи војни сукоб на простору Србије и Црне Горе од времена Другог светског рата.
Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише споразум из Рамбујеа.
НАТО је 24. марта 1999. године у 19:45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ, да би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди америчких долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а српске процене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 6.000 рањених. Током рата са Косова и Метохије је избегло неколико стотина хиљада Албанаца. Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244. по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а. Са војском и полицијом у Централну Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца.
Косовски Албанци су 17. фебруара 2008. у Скупштини Косова једнострано прогласили независност Косова и Метохије од Србије, што Србија не признаје.
Процене о губицима НАТО-а варирају. Извори из алијансе, са којима се касније сагласила и југословенска страна, званично наводе да су током бомбардовања оборена свега два НАТО авиона (Ф-117 и Ф-16), 9 беспилотних летелица, 45 крстарећих ракета и 4 велика пројектила, док је велики број летелица оштећен или се након дејстава срушио. Незваничне процене наводе знатно већи број (до око 100 летелица различитих типова).
(Вечерње новости/Балкануживо)