Пише Илија Петровић
Разумљива је жеља свих “важних” револуционара и њихових покрета да, уместо уобичајених народних, црквених и државних празника, уведу своје празнике, нарочито због тога што револуција “гута своју децу”, руши цркву и “одумире” државу.
И разумљиво је откуд нам 1 мај, чему су и коме служили 7 јули или 29 новембар, зашто дани устанка и дани ослобођења. Али, многима је нејасно са којим је циљем уведен 8 март, нарочито због тога што ни службена историографија ни народно предање не бележе да је нека револуционарка баш тог дана отпуштена са посла, или рођена, или била бачена у затвор, или, не буди примењено, скончала храбро, с песмом на уснама.
Како његово увођење у употребу није социјалне, историјске или јавне природе, и како се овај дан, зван међународни дан жена, слави(о) искључиво у земљама са комунистичким поретком, исправније би било да се он именовао (или именује) даном “револуционарних жена”, односно жена-револуционарки.
Замишљена над питањем Фридриха Енгелса (1820-1895) може ли проституција нестати, а да за собом не повуче и моногамију у пропаст”, али и знајући за стару тврдњу марксистичких класика да се центар европске реакције у Европи налази међу Словенима, немачка револуционарка Клара Цеткин (1857-1933) предложила је 1910 године, на састанку Социјалистичке интернационале у Копенхагену, да се као признање покрету за женска права и дугогодишњој борби за остварење универзалних изборних права за жене, установи међународни дан борбе за женска права, односно дан борбене солидарности женâ.
Предлог је прихваћен јавним одобравањем, а датум будућег женског празника није утврђен, иако је другарица Клара помињала протестни марш њујоршких текстилних радница из 8 марта 1857 године.
Наредне године, 19 марта, у складу са одлуком из Копенхагена, обележен је дан борбе за женска права, али само у Аустрији, Данској, Немачкој и Швајцарској. Тамо је више од милион жена и мушкараца протестовало и за жене тражило права на избор и јавне функције, али и да се укине дискриминација према њима на радним местима. Године 1913 и 1914, последње недеље у фебруару (по старом календару), руске жене, као део мировног покрета, су обележиле међународни дан жена. Другде по Европи, жене су 8 марта (или у данима око њега) 1914 године протестовале против рата и исказивале међусобну солидарност. Године 1917, опет последње недеље у фебруару (по старом календару), Рускиње су на бројним протестима тражиле “хлеб и мир”. Тек 1921 године, одлуком Међународног секретаријата женске интернационале, установљен је 8 март као међународни дан жена, али је искуство показало да су тај дан преузеле само социјалистичке земље. Био је то онај исти 23 фебруар из старог календара, односно 8 март из новог!
Онима који су прихватили поодавни предлог Кларе Цеткин могло се учинити да је протестни марш њујоршких текстилнх радница из 1857 године (када су тражени бољи радни услови и десеточасовни радни дан, али и исте године у којој је другарица Клара рођена) заиста добар и леп разлог да женски пролетаријат добије свој рођендан; утолико пре што су Њујорчанке тај марш више пута обележавале демонстрацијама, увек 8. марта, а последњи пут 1908 године.
По прилици, нико се тада, осим другарице Кларе, није сетио да предвиђени датум доведе у везу са Пуримом, највеселијим јеврејским празником који пада на прелазу из зиме у пролеће. Не може бити да другарица Клара, Јеврејка по рођењу, није знала да се Пурим односи на догађај који се, према библијској причи, збио око 480 године пре Христа.
Наиме, саветник персијског цара Ксеркса известио је свог “шефа” да у свим персијским провинцијама “постоје одређени људи расејани около и измешани међу другим људима”, да су њихови закони друкчији од оних за све остале људе, да се они не обазиру на краљеве законе и да због тога не би било добро да их краљ толерише. Цар је саслушао саветника и препустио му да поступи како мисли да ће најбоље бити у интересу персијског народа.
У складу са добијеним овлашћењима и сматрајући персијским непријатељима све људе који живе у персијском царству а не поштују персијске законе, саветник је одредио да 13 дана месеца адара, који обично пада у марту, одређени људи расејани около и измешани међу другим људима, буду уништени. Кад је Јестира, највољенија жена Ксерксова, по рођењу Јеврејка, сазнала каква је судбина намењена њеним сународницима, убедила је свог мужа да измени саветникову одлуку и да сачува животе свих који би били обухваћени припремљеном казном.
Тако се десило да су свим Јеврејима у Персији, земљи чије законе они нису поштовали, сачувани животи, а Јевреји су тај први дан “другог живота”, 14 дан адара, узели за свој највеселији празник Пурим. Најнеобичније у целој тој “највеселијој” причи јесте чињеница да Јевреји тим празником славе своје “право” да на свим странама могу живети по правилима која постављају сами за себе и да баш тај празник утемељује чудовишну “теорију” по којој се и најбезазленија критичка реч о Јеврејима сматра злочином антисемитизма. О сваком се национализму може причати без икакве мере и неконтролисано, о јеврејском се не сме проговорити ни реч.
Јесте да се 8 март именује као међународни празник жена, али он није ни био замишљен да то постане. Пошто Пурим није везан за одређени датум, у Копенхагену није ни утврђено који би се дан обележавао као женски. И иначе се рачунало да пролећне прилике нису увек исте и да би се празник сваке године могао везати за Пурим. Осим тога, тај празник у почетку није ни био намењен свим женама, већ само Рускињама, исто онако као што је Комунистички манифест био најпре намењен само Русима.
Неку годину касније, кад су Марксови идеолошки наследници успели да остваре такозвану Октобарску револуцију, смисао Клариног осмог марта добио је и нека још злокобнија обележја.
23 фебруара 1917 године, по тада важећем руском православном календару, изведена је Фебруарска револуција, руски цар Николај II Романов, потоњи руски светитељ, одрекао се престола, а руска култура извргнута бољшевичком погрому. У исти дан наредне године, руски бољшевици, пошто су на штету руског народа иступили из Великог рата, потписали су Брестлитовски мир. У тај дан 1922 године бољшевици су почели да обележавају дан Црвене армије, наводно основане у тренутку кад је Русија доживела наводно избављење од царизма.
Мимо тога, има знакова да су француске проститутке, незадовољне покушајима државних власти да им се сузи простор за јавно деловање и прогнају са одабраних улица, крајем XIX века, управо 8 марта почеле да демонстрирају тражећи своја радна права. Проститутке су протестовале и наредних година, увек 8 марта, а предлог Кларе Цеткин имао је за циљ да жене из Марксових и Енгелсових домишљања о заједници жена, о женама као заједничкој својини, о моногамији и проституцији као половима истога друштвенога стања, о ћифтама који имају на расположењу жене и кћери својих пролетера, о принудној безбрачности пролетера и јавној проституцији као природној допуни буржоаске породице, доведе у непосредну везу са поменутим протестанткињама.
Па, сад, како ко воли.
Ката
Извор Васељенска ТВ