Генерал Јован Милановић у књизи „Србија и НАТО“ признао је да је имао десетине шпијуна највишег ранга у структурама НАТО-а.
МЕКМАСТЕР: НАТО АКЦИЈА БИЛА НЕУСПЕШНА! ЗА 78 ДАНА УНИШТЕНО МАЊЕ ОД 5% БОРБЕНИХ СИСТЕМА ЈУГОСЛАВИЈЕ
„Ја сам, можда, један од људи у Србији, један од официра или генерала који је најдуже био у рату са НАТО-ом. Упућен сам на обавештајни задатак у Брисел одлуком Врховног савета одбране, почетком 1995. године, након процене на највишем државном нивоу да догледном периоду предстоје, кад се стекну услови или кад они буду испровоцирани, борбена дејства, односно, агресија бити пренета на територију Србије. Мој задатак је био да направим обавештајну мрежу у структурама НАТО-а, ЕУ, Партнерства за мир и других институција у Бриселу које се баве геополитиком. Ја сам тај задатак извршио“, каже у књизи генерал.
Он у наставку наводи да је до краја 1998, до почетка планиране агресије, обавештајна мрежа, коју сам створио постала бројна.
„Бројала је више десетина људи највишег дипломатског ранга у НАТО-у и другим бриселским дипломатским мисијама. Француски генерал, шеф њихове војне делегације у НАТО-у, жестоко се противио изради планова за агресију и одбијао ангажовање Француске у том злочиначком подухвату. Првог октобра сам позвао мајора Бинела у један ресторан са циљем да добијем изворни план агресије, и рекао сам му следеће: ’Знам датум агресије, знам објекте, циљеве, знам фазе, знам снаге итд‘. Погледао ме је и питао: ’Шта не знаш‘? Ја му кажем да знам све. ’Па шта ти треба?‘. Бинел је своје одрадио. Иако је била безмало поноћ, морао сам да изађем из куће. Понео сам две кесе. Једна кеса је била са стварним ђубретом, а друга је била са неким помешаним папиром, у којем су били планови НАТО-а“ наводи генерал у књизи „Србија и НАТО“.
Коментаришући ове наводе војни аналитичар, Владе Радуловић каже да је уверен да ми јесмо имали достављаче информација, који су нам током бобмардовања били драгоцени.
„Ми сигурно јесмо имали одређене информаторе у структурама НАТО-а и то је тачно. Постоје и неки људи попут француза Пјер Анри Бинела који је одлежао затворску казну због тога, написао књигу и промовисао је у Београду. Имате ту и људе око нашег амбасадора СРЈ бившег, помиње су и Југослав Петрушић. Можда је мало претенционзно рећи да смо имали десетине шпијуна, али да смо имали достављаче информација, јесмо јер на крају имамо очит резулат, а то је заштита технике и људства које смо ми, након 78 дана бомбардовања, нарочито на Косову имали минималне губитке. Све то говори да је ту било људи који су помагали Југославији и нашим оружаним снагама давали информације“, каже Радуловић.
Спасић: То је шпијунски роман
Са друге стране, Божидар Спасић, бивши шеф специјалног тима Службе државне безбедности наводи да Србија никако није могла имати своје агенте у НАТО.
– Да је Србија имала толико агената унутар НАТО пакта ми бисмо вероватно имали сасвим другачији приступ и сасвим другачије информације. Те информације би требало да се састоје у томе да ми тачно знамо где треба да се склоне војне јединице, становништово, а ми смо имали преко 2.000 погинулих што јасно значи да нисмо имали уредне информације. Тврдња о десет наших шпијуна је мало претерана или се напросто рачунају у агенте и они који су прошли поред зграде НАТО пакта у Бриселу. Рекао бих да је та књига белетристика, нешто попут шпијунског романа – каже Спасић, а преноси „Ало„.
Редакцији Њуз фронта прослеђен је демант поводом изјаве Божидара Спасића да је књига „белетристика, нешто попут шпијунског романа“.
Поштовани,
јуче у току дана објавили се текст под насловом „Србија је шпијунирала НАТО“ са причом генерала Јована Милановића о акцији у Бриселу пред агресију 1999. којом је открио планове НАТО, а о књизи „Србија и НАТО“.
Као уредник и коаутор те књиге желео сам да реагујем на изјаву Божидара Спасића -:“Тврдња о десет наших шпијуна је претерана…рекао бих да је та књига белетристика, нешто попут шпијунског романа“ -, и да Вас позовем да објавите демант.
Књига „Србија и НАТО“ је издата од стране Београдског форума за свет равноправних 2015. године. Она се састоји од текстова 22 аутора, међу којима сам ја, али и учесници тих догађаја и људи као што су генерал Радован Радиновић, бивши министри спољних послова Живадин и Владислав Јовановић, генерал Бранко Крга, др Станислав Стојановић, др Мирјана Анђелковић Лукић, професор и бивши декан Факултета политичких наука, Радош Смиљковић, и други.
Текстови се заснивају на личним сведочењима учесника догађаја и анализама аутора поткрепљеним аргументима, изворима и истраживањима. Лично сам у свом тексту о НАТО користио мноштво извора, пре свега, западних званичника и учесника догађаја деведесетих, те ми је засметало да се та књига назове „белетристиком“ или „шпијунским романом“. Што се тиче генерала Јована Миловановића, могу рећи да сам више пута с њим разговарао на тему поменуте акције у Бриселу и да не би требало себи да дозвољавамо да дајемо олаке закључке и карактеризације. У прилогу је слика књиге.
У нади да ћете објавити ове чињенице, срдачно Вас поздрављам.
С поштовањем,
Ненад Узелац
Факултет политичких наука, Београд
НИУ Виша школа економије, Москва
МИП Дипломатска академија, Москва
Извор: „Ало“/Њуз фронт