Руски медији су, у децембру 2016. године, на прво место најзначајних догађаја, једнодушно ставили судску расправу у Дорогомиловском рејонском суду града Москве. Тамо се током три недеље расправљало о доказној бази по тужби коју је поднео украјински политичар Владимир Олејник. Он је тражио да се догађаји у Украјини, на прелазу из 2013. у 2014. годину, прогласе за државни удар. Судска пресуда је донета, а Евромајдан и догађаји који су уследили после, оцењени су као државни удар.
Који су даљи кораци?
На ово и нека друга питања одговара иницијатор судске расправе и бивши народни посланик Врховне Раде Украјине Владимир Олејник.
– Владимире Николајевичу којим циљевима сте се руководили када сте, баш у Русији, иницирали овакву судску расправу?
– Силом прилика, због истраге која се против мене води у Украјини, принуђен сам да живим у Москви. Зато сам и поднео тужбу у месту тренутног боравка. Дорогомиловски суда утврдио је чињеницу да се догодио државни удар и на чистом правном језику образложио своју одлуку у којој је недвосмислено утврдио и квалификовао оно што се догодило као долазак на власт нелегитимне владе. Та правна чињеница је и у складу са „Конвенцијом о правној помоћи и правним односима у парничним и кривичним поступцима“, коју су земље Заједнице Независних Држава потписане 22. јануара 1993. године. Одлуку Дорогомиловског суда аутоматски су, без специјалне процедуре, признале све земље потписнице Конвенције.
– У Украјини је сада све компликовано, она може, тражећи мноштво повода, да одбије да призна ову судску одлуку на својој територији.
– Уопште не чуди што нелегитимна власт у Украјини не признаје пресуду Дорогомиловског суда. Најважније је што у земљи постоји и други субјект, а то је народ.
– Шта грађани Украјине могу да ураде са овом пресудом?
– Ако их терете за кривицу или прекршај они треба да затраже да судска пресуда Дорогомиловског рејонског суда буде приложена материјалима из њиховог предмета. Рецимо, кад од конкретног грађанина покушавају да наплате дуг за комуналне услуге. Пресуда Дорогомиловског суда каже да је садашња власт у Украјини нелегитимна. Та власт је створила проблем. Грађани могу, позивајући се на Конвенцију, да говоре о нелегитимности одлука власти у целини. Као и да поставе питање: „Које нам судије суде?“. Нелегитимна власт незаконито именује судије као једну грану власти. То само значи да власт не може да захтева извршење неспорно незаконитих одлука, јер је узурпирала власт. Они са правног аспекта доносе нелегитимне Законе и тиме крше права бирача – грађана земље. Народ им није дао сагласност да изврше државни удар и започну рат.
https://srb.news-front.info/2017/03/10/vladimir-olejnik-ukrajintsima-treba-vratiti-nihova-ustavna-prava/
– Ипак, одбијање садашњих нелегитимних власти да на територији Украјине признају пресуду Дорогомиловског суда значајно отежава живот људи који желе да послушају Ваш савет.
– Ако одбијају да примене такве одлуке, грађани имају право да се жале вишим судским инстанацма све до Европског суда. Тим пре, што садашњи владари у Украјини стално покушавају да убеде међународну заједницу како су одани цивилизацијским вредностима. Управо зато ће морати, на захтев оштећеног грађанина, да као доказ приложе одлуку Дорогомиловског суда.
– Међутим, и овде се поставља питање које гласи: Да ли против Вас могу подићи оптужницу због апела грађанима Украјине да се позивају на одлуку Московског суда и позивања на масовну грађанску непослушност на државном нивоу?
– Све је у границама Закона. Не постоји било какав позив на непослушност. На правном језику то се назива правна аргументација. А против Закона се не може. Постоји и Устав. Он признаје његову одлуку на територији Украјине. А ја, као правно образован човек, који се позива на Законе, Конвенцију и Устав Украјине, могу да изјавим да ова власт нема право да ми било шта спочитава. Главни државни тужилац Украјине – који у мом предмету именује тужиоце – није законити тужилац. Он је нуставан. С којим правом он против мене подноси оптужбе правног карактера? Конвенција је део унутрашњег законодавства Украјине. Фраза «У име Руске Федерације» на основу Конвенције гласи: «У име Украјине!». Исто тако се украјинске судске одлуке признају на територији Русије.
– По тој аналогији сваки грађанин Украјине који подноси жалбу Европском суду може да се руководи овим одредбама приликом доношења конкретне судске одлуке у свом предмету?
– Управо тако! Он може да изјави да је одлуку о повећању цена комуналних услуга донео премијер Владимир Гројсман којег је на дужност именовала нелегитимна власт што значи да су његове одлуке незаконите. Грађанин Украјине има право да имплементира ову одлуку, у конкретном судском поступку и да се позове на чињеницу да је Украјина ратификовала ову Конвенцију.
– Било која судска одлука, било који Закон може бити од користи једино када народ научи да користи законе и овакве пресуде. Ако неки кокретни украјински чикица не зна да постоји оваква судска пресуда, он ће и даље сматрати да су одлуке садашњих украјинских власти законите. Ко ће конкретног чикицу научити да исправно употреби пресуду Дорогомиловског суда?
– То је већ друго питање. И оно је веома добро, јер се овде ради о реалној правној писмености становништва. Треба доћи до сваког конкретног човека у земљи и са неколико преседана створити ситуацију у којој ће се пресуда Дорогомиловског суда масовно користити. И тек тада ће почети реално да функционише. Ако вас рецимо оптуже за тероризам или сепаратизам, ви ћете узети пресуду Дорогомиловског суда и рећи да је власт незаконита и да нема право да вам суди. Комплетна Луганска и Доњецка област могу користити ову пресуду. Они се због свог одбијања да признају државни удар у Кијеву сви одреда воде као сепаратисти против којих се води прави грађански рат. То је геноцид над властитим народом. Злочиначка власт, која је на криминални начин освојила своје позиције, нема право да кривично прогони народ.
https://srb.news-front.info/2016/12/27/presuda-suda-u-moskvi-evromajdan-je-bio-drzhavni-udar/
– Они то могу и да одбију?
– Они ће обавезно то да одбију. Али, ја ћу проћи целом том линијом све до Европског суда за људска права и покренути ово питање пред међународном заједницом. Она ће морати да ту власт прогласи злочиначком и тек тада ће украјински народ бити у стању да одржи законите председничке изборе и изборе за Врховну Раду Украјине.
– Да ли ћете чекати да се у земљи догоди преседан и да неко у свом судском процесу као аргумент искористи пресуду Дорогомиловског суда?
– Нипошто, немам намеру да ствари посматрам са стране. Спремили смо обраћање народним посланицима Врховне Раде Украјине, као и предлог обраћања Уставном суду Украјине. Само Уставни суд Украјине може да укине одлуку о смени власти, читај одлуку о државном удару који се догодио 2014. године. То је у искључивој надлежности Уставног суда. Обратио сам се посланицима као колегама са предлогом да потпишу обраћање по два основа. Прво – све одлуке из 2014. године донете су без мишљења Уставног суда. Друго – не може се мењати Устав Украјине у складу са 13 одељком одлуке. Али, управо су тако урадили у фебруару 2014 године. Лица која нису имала право да потписују државне документе, у суштини су, преваранти. Тај исти Александар Турчинов ставио је свој потпис на државни документ. И тако присвоио звање вршиоца дужности председника док је земља још увек имала законски изабраног председника и тиме прекршио све постојеће норме Устава. Страна која може да иступи са таквим обраћањем је овлашћени представник за људска права. Већ сам јој се обратио. Тренутно водимо преписку. Ако ме одбије, обратићу се суду за људска права. Таква обраћања могу да упуте и сви грађани. То је њихово право. Уставни суд мора да оцени шта се десило у Украјини 2014. године.
– Зашто је потребан Уставни суд Украјине?
– А шта ако се испостави да ја нисам у праву? Шта ако није у праву ни Дорогомиловски суд? Грешке су увек могуће. Нека Уставни суд Украјине провери и утврди да ли су данашње украјинске власти законито дошле на власт.
– А шта ако Уставни суд Украјине донесе другачију одлуку?
– Нека донесе. Али, у том случају то ће бити светски преседан. То је неопходно да се деси. Међутим, уверен сам да ниједан павник, који има самопоштовања, који се руководи Законима, Уставом Украјине, након што пажљиво изучи судски предмет, исто као што је то учинио Дорогомиловски рејонски суд града Москве, неће моћи да призна легитимност садашње власти. То схватају све стране и зато се плаше јавних процеса.
– Ко Вас то данас реално може подржати у вашим тежњама да докажете истину?
– Подржаће ме сви они који нису повезани са тренутним властима, они чија су уставна права прекршена због државног удара. Прикупићемо потписе свих заинтересованих страна укључујући и грађане ЛНР и ДНР и упутити посланицима Врховне Раде и овлашћеном представнику за људска права. Становници ЛНР и ДНР су и даље грађани Украјине. Они су највише страдали од извршеног државног удара. Уверен сам да ћемо успети да прикупимо потребан број потписа и издејствујемо расправу о овом питању пред Уставним судом Украјине. То је нормалан облик цивилизованог притиска. Бићемо упорни.
– На почетку разговора питао сам вас како сте изабрали Московски суд као место на ком ће се расправљати о вашем захтеву, интересује ме зашто то није било могуће да учините у самој Украјини?
– Обраћали смо се украјинским судовима. Обратио сам се вишем Управном суду. И тамо су ме одбили. Поднећу жалбу Врховном суду због неоснованог одбијања. Овде нема места чуђењу. Данас је украјински судски систем потпуно уништен. Он је, као и грађани, у страху, он осећа притиске и није независан. Али, и тај пут се мора проћи да би се потом пред Европским судом за људкса права доказивала незаконитост донетих судских одлука.
– Осим суда за људска права у Европи постоје и друге институције међународног права.
– У праву сте. Припремамо, и у Украјини, и у обе непризнате републике, захтев ОЕБС-у са молбом да се обрати Венецијанској комисији да и она донесе закључке да ли су донети закони у Украјини у фебруару 2014. године, у складу са Уставом Украјине. Венецијанска комисија од 1996. године врши мониторинг Украјине, као и све измене у Уставу Украјине. Постоје закључци комисије пре и после догађаја у фебруару 2014. године. Из њима познатих разлога они недостају у фебруару 2014. године. Нека одговор дају грађанима. Биће им веома тешко да их одбију.
– Основно питање може да изгледа као понављање. Шта желите да остварите?
– Не желим да на власт вратим Виктора Јануковича или било коју другу особу из власти, кабинета министара или Врховне Раде. Мој основни задатак је да вратим власт народу Украјине. Он има право да му се не намеће како да бира свој пут, већ да на свеопштем гласању одлучи како треба да изгледа Устав, ко ће бити председник и ко треба да уђе у парламент. Другим речима, ми се боримо за уставна права народа. Само тако можемо да остваримо просперитет у земљи и да сваки грађанин Украјине буде поштован у снажној и равноправној, а не пониженој, држави у свету.
– Кажете да имате план.
– Имам. Неопходно је ресетовати власт. А сами кораци у том правцу прописани су у Споразуму о регулисању политичке кризе у Украјини. Споразум су, уз надзор међународних посматрача, потписали представници Пољске, Немачке и Француске, као и учесници Евромајдана и сам председник Јанукович. Овај споразум и даље има правну снагу. У њему је прописан сваки корак. Он садржи 6 тачака од којих је главна она која каже да се морају одржати ванредни председнички избори, истражити насиље под заједничким мониторингом власти, опозиције и Савета Европе, као и да се морају разоружати незаконите оружане формације. Сложићете се да су то веома функционални кораци. Поновићу да је одлука о нормализацији стања у земљи била донета, и да је власт почела са њеним извршењем. Дату реч једино опозиција није одржала и одмах је, буквално, само након два сата после потипсивања споразума, прешла на оружано заузимање државних здања и узурпацију власти у земљи.