Бивши председник Литваније, а сада посланик Роландис Паксас сумирао је пост-совјетски период републике – по његовом мишљењу, за последњих двадесет седам година ништа није урађено.
Као Паксас примећује, у Литванији је све мање и мање људи, а они који су преостали, живе све теже и теже, преносе новине БалтЊувс.лт.
„Двадесет седму годишњицу државне независности, обележавамо са најмањим пензијама у свим земљама ЕУ, са најнижим платама, и готово најнижом стопом наталитета у Европи.
Наравно, ако уђемо још детаљније у анализу, можемо видети много проблема, које на својој кожи осећају становници наше земље. Имамо веома велику социјалну неједнакост. Врло високу незапосленост. А цене лекова чак и не желим да поредим. У центру града – велики тржни центри. Цене у њима, ако их упоредимо са приходима грађана су изузетно високе. Имамо веома високу цену комуналија: струје, грејања као и високе стопе пореза“, рекао је бивши председник.
„Имамо још један пробле – спортисте који постају шампиони без арене, стадиона и базена, које нисмо били у стању да изградимо и обновимо за двадесет седам година независности.
Зашто Летонија и Естонија, које су повратиле своју независност након Литваније се данас налазе испред нас у смислу живота, а ми иза њих каскамо“? пита Роландас Паксас.
Подсетимо да су незапосленост и ниске плате главни узрок масовне емиграције литванских становника. На крају 2016. године из земље је отишло 51 хиљаде људи. То је за 6,4 хиљада (14,5 одсто) више него у 2015. години. За земљу која има 2 милиона и 849 хиљада становника, то је огромна цифра.
Према незваничним статистичким подацима, сваки сат 4-5 људи напусти земљу, а у дану њих 100-120. У међувремену, Одељење за економска и социјална питања предвиђа да ће стопа пада броја становника Литваније у 2017. бити 125 људи дневно.
Истовремено, Литванија је међу шампионима ЕУ по броју радника за мизерну плата. Упркос повећању минималне зараде, и даље је на дну лествице примања у ЕУ