Пише: Ђулио Меоти, Il Foglio
Европа и САД су често Александру Дугину враћале мило за драго. Пре годину дана чувеног руског политиколога нису пустили у Грчку у коју је допутовао заједно са Патријархом Кирилом ради конференције на Светој Гори. Зауставили су га на аеродрому Солуна, где му је саопштено да му је забрањен улазак у земље ЕУ.
Годину дана раније је Министарство финансија САД ставило Дугина на списак грађана РФ против којих су уведене санкције због кризе у Украјини. Месец касније је против Дугина санкције увела и Канада.
О њему су писали сви, од магазина Foreign Policy, који га је назвао „Путиновим мозгом“, до листа Sole 24 Ore који га је прогласио пре недељу дана за Путиновог Распућина.
Дугин је син совјетског функционера, био је 80их година дисидент и Јељцинов противник. Он је руски мислилац којег је аустралијски часопис Quadrant назвао савременим свесним безумником који има доступ великој политици. Његову књигу „Основи геополитике“ користе на војним академијама.
Дугин је непрекидно на екрану телеканала „Царград“.
Када је Турска оборила два руска авиона, Дугин је искористио своје везе у Анкари да помогне Путину да нормализује односе са Ердоганом. Филозоф такође подржава везе са политичарима по целој Европе. На пример, у Грчкој је у веома добрим односима са Министром спољних послова Никосом Коцијасом. Стиче се утисак и да има контакте и са Стивом Беноном, десном руком Доналда Трампа.
Дугин је дао ексклузивни интервју за Foglio, да би разјаснио не само своје идеје, него и погледе на свет којима се руководи путинова Русија.
Колико сте блиски Путину?
Тешко је на то питање одговорити јер ја нисам близак Путину колико неки сматрају, али су многе идеје из мојих философских радова у политици значајно утицале на Путина. Само, не треба то преувеличавати, чак и ако су моје идеје знатно утицале на Председника. Идеје имају сопствену судбину јер могу утицати на логику политике и на историју. Идеје живе свој живот… Проблем Запада и јесте у томе што је престао да верује у идеје. Постоји духовни свет у којем циркулишу идеје, а Запад је престао да га признаје.
Како сте дошли до неприхватања европске културе које је надахнуло Путина?
Данас се Западна Европа нашла у замци савремености и постсавремености. Пројекат либералне модернизације води ослобађању личности од свих веза са друштвом, одвајању од духовне традиције, породице, па и самог човечанства. Либерализам ослобађа личност свих ограничења, чак и од полне припадности. Доћи ће дан када ће је ослободити и од саме људске природе…
Европски управљачи не могу да зауставе тај процес, могу само да га настављају. Све је више миграната, све више феминизма, све отвореније друштво, све више гендера. То је непоколебљива линија европске елите. Она не може променити тај курс, а што више времена пролази све више људи се са њим не слаже. То наилази на контрареакцију која је у Европи све јача, а елита жели да је заустави путем демонизације Русије..
У Москви је Трампова победа дочекана благонаклоно.
Трамп је донекле изменио ово стање ствари, па је Европа сада у изолацији. Ипак, Русија је данас непријатељ Европе број један јер наш Председник не прихвата њену постсавремену идеологију. Ми смо у идеолошком рату, само што сада више није рат између комунизма и капитализма, него између либералних политкоректних елита – глобалистичке аристократије – и оних који, као Русија и Трамп, не прихватају ту идеологију. Западна Европа преживљава свој залазак, она губи своју самобитност, а то није последица природних већ идеолошких процеса.
Либералне елите желе да Европа изгуби своју самобитност и то реализује преко имиграционе и гендерне политике. Европа на тај начин губи свој утицај и своју унутрашњу природу. Европа је веома слаба на плану интелекта. Она је и културно слаба. Довољно је бацити поглед на то како се у европској журналистици и култури разматрају проблеми Европе.
Ја Европу више не препознајем. Европска мисао је на невероватно ниском нивоу. Европа је била постојбина логоса, интелекта и мисли, а данас се претворила у сопствену карикатуру. Њу је немогуће исцелити зато што њене политичке елите не дозвољавају да се то уради. Европу ће све више раздирати противречности, она ће постајати све тупља. Руси морају спасити Европу од либералне елите које је сада разара.
Ситуација у Украјини није разрешена, али зар Русија није дужна да се приближи Европи, како се сматрало након краха комунизма?
Русија је посебна, православна цивилизација. Европа и Русија имају неке заједничке црте. Али, после краха комунизма, када се Русија приближила Западу, ми смо схватили да је Европа већ престала да буде Европа, да је постала пародија на слободу, да трули у свом постмодернизму. Нама тај Запад више нам није био потребан као пример за подражавање.
Зато смо надахнуће потражили у руској самобитности и схватили да су то разлике између католицизма и православља, између протестантизма и православља. Ми, Руси, наследници смо римске, грчке, византијске традиције јер чувамо верност духу древног европског хришћанства.
Русија може бити тачка ослонца за долажење Европе себи. Ми, Руси, већи смо Европејци него сами Европејци. Ми смо хришћани и наследници грчке философије.
Русија је са Путином и јака и слаба јер он није институционализовао своју идеолошку линију.
Проблем Русије је и у нашој снази и у нашој слабости. Путин гарантује Русији очување суверенитета и идентитета, као и враћање на међународну сцену велике Русије. Али, ми смо и слаби зато што Путин представља самог себе јер још није успео створи наслеђе које би гарантовало опстанак његовог разумевања Русије. Док је Путина, Русија има наду да ће бити моћна, али је Путин и проблем, зато што није институционализовао своју идеолошку линију. Русија је данас Путиноцентрична.
Ката
Извор fakti.rs