Бивши државни секретар и потпредседник Скупштине ОЕБС Вили Вимер је дао интервју главном уреднику листа „World Economy“ проф. Др Александру Сосновском.
Шта уопште очекујете од сусрета савезне канцеларке Ангеле Меркел и америчког Председника Трампа?
Посету немачке савезне канцеларке Вашингтону не можемо да посматрамо издвојено од њене саучесничке сарадње са претходним Председником Обамом. Обама је учинио све што је било у његовој моћи да нападе на РФ претвори у стварност. И то као експонент једног очевидно дејствујућег војно-индустријског комплекса у САД на чијем челу је сенатор Џон Мекејн и други. То је полазна тачка ове посете Вашингтону.
Дугогодишњи Министар одбране Клинтонове администрације Пери је на америчкој телевизијиCNN отворено говорио о томе да чак ни у време Хладног рата није постојала тако велика опасност од нуклеарног рата како је то случај данас. Он је даље потпуно отворено говорио о томе да смо дошли у ситуацију чији исход може бити крај наше цивилизације. Са оваквим тоном у САД ће бити учињено све да садашњег Председника Трампа прогласе у неурачунљиву особу. И зато савезна канцеларка сноси изворну одговорност за овакав развој догађаја јер отворено сарађује са противницима садашњег Председника. То за нашу ситуацију у Немачкој значи и опасност од пожара.
У Франкфурту се наводно налази читав штаб ЦИА – хакера који су са немачке територије шпијунирали цео свет. Иако су хакери иначе омиљена тема, након свих тих открића, овде влада гробљанска тишина. Да ли се ми плашимо, да ли нас није брига због тога или се кријемо под истим јорганом са ЦИА?
Ако за основу свог просуђивања узмемо документе Викиликса објављене последњих година, онда ми у Немачкој живимо у некој врсти НАТО-тамнице, мада смо овог тренутка још увек у отвореном пуном возу. Од поновног уједињења Немачке у нашој земљи имамо одређене појаве о којима је немачка јавност сасвим добро обавештена. Ми смо наводно 1992/93 имали одобрење тадашње савезне Владе да можемо да ангажујемо 2000 и вишеагената ЦИА. У документима Викликса могли смо да прочитамо како су америчкој страни стизале директне информације из процеса преговора оформирању коалиције за састављање немачке Владе. Ми знамо да генерално постоји између 20 и 30 америчких шпијунских организација и да ове организације наравно делују, односно, да могу деловати и на тлу Немачке.
С друге стране, знамо такође да на немачкој територији делују или да би могле да делују и посебне организације због нуклеарног оружја које је стационирано у Немачкој. Када све ово саберемо морамо рећи да живимо у НАТО-тамници. А када томе још придодамо и чињеницу да се САД последњих неколико година баве изградњом новог зида у Европи од Риге до Одесе, онда ми живимо у екстремно тешкој ситуацији. Са оваквом позадином, чуди да немачка канцеларка у посету Председнику Трампу води са собом менаџера аутомобилске индустрије, не наговештавајући да ће у разговору са америчким Председником потегнути тешку тему шпијунирања и држања Немачке на повоцу.
Доналд Трамп је недавно свом претходнику замерио да је наводно прислушкивао његов телефон. Мекејн је од Трампа захтевао да пружи доказе за такву тврдњу. Ако се то доиста догодило онда би акција прислушкивања против Доналда Трампа могла да потекне са немачког тла. Да ли је уопште могуће да Немачка своју територију добровољно уступа за такве уређаје?
Морамо поћи од тога да је ово питање можда централно питање наше земље уопште. И то у вези са америчким и британским трупама још увек стационираним на немачком тлу. Иако Велика Британија жели да напусти ЕУ, ми овде још увек имамо британске трупе. Ми смо се након поновног уједињења Немачке сагласили са останком у НАТО, али у НАТО као одбрамбеним савезу. Зато је присуство страних трупа након поновног уједињења Немачке било прилагођено промењеним условима.
Међутим, карактер тадашњег НАТО био је дргачији него данас. НАТО је тада био одбрамбена организација која је, што се тиче наше земље, била строго ограничена на немачку територију. Оно што смо од тада добили јесте промена карактера НАТО за коју никада није дата сагласност Бундестага. Ова сагласност је, међутим, била нужна. Друго у вези са овим је да је правни основ присуства страних трупа на немачкој територији везан за НАТО као одбрамбени савез, али не за НАТО као агресивну формацију, а то већ и због тога што је НАТО, као регионални одбрамбени савез, увезан са Повељом УН. Стога све оно што америчке војне снаге, а самим тим и обавештајне службе, преудузмају на немачкој територији, са мог становишта, представља кршење међународног права. Посета немачке канцеларке новоизабраном америчком Председнику је и зато тако важна, а за нас веома интригантна, јер је госпођа Меркел до сада карту стављала на ратнохушкачку линију досадашњих демокаратских Председника, од Клинтона до Обаме, док Председник Доналд Трамп очигледно као циљ своје политике жели нешто друго. На основу овога, по свему судећи, о најинтригантнијем питању које би Савезна канцеларка могла да постави у Вашингтону, неће бити збора.
Месецима смо причали о „Руским хакерима“ и страховањима да ће Русија покушати да преко хакера утиче на исход савезних избора. Сада се испоставаља да више стотина таквих дигиталних „дугих прстију“ ЦИА седи у Франкфурту. Шта је ту истина?
Тешко да грађани могу имати увид у такве ствари. Ми свакако морамо да, након објављивања докумената Викиликса који су се до сада испоставили као поуздани, пођемо од тога да на пољу сајбер активности може увек изнова да дође до озлоглашених „Фалсе Флаг“ операција. То значи да, када оптужујемо некога да је учинио некакву ствар, морамо поћи од тога да је у питању био неко други кога не желе да именујемо.
Налазимо се у ситуацији када ми као грађани једва да можемо да рачунамо са тим да наши сопствени државни органи желе да нам саопште ко се уопште крије иза спектакулраних акицја на пољу сајбер активности, зато што морамо бити на линији НАТО. Зато би, имајући све ово у виду, било добро да не упадамо одмах у замку коју нам постављају како би се остварили одређени политички циљеви према, на пример, Руској Федерацији. У Немачкој и у НАТО се игра фитиљом конфликта и рата против Русије.
Ката
Извор Београдски форум за свет равноправних