Око 34 милиона особа, од 500 милиона колико их живи у ЕУ, односно мање од седам одсто, сматрају се имигрантима.
Од тог броја, њих 14,3 милиона су грађани ЕУ који су искористили могућност слободног кретања у оквиру Уније, док је мање од 20 милиона дошло у ЕУ из земаља које нису чланице, преноси АФП. Неке мање земље, чланице Уније, предвођене најмањом – Луксембургом, „отвориле су своја врата“ сразмерно са својом демографском величином.
Како је показало истраживање Еуростата, више од 45 одсто становништва у тој земљи су странци, који су се ту доселили привучени високим животним стандардом .
За њом следе Кипар са 19,5 одсто странаца, Летонија са 15,2, Естонија 14,9, Аустрија са 12,5, Ирска са 11,8 и Белгија са 11,3 одсто странаца.
У земљама источне Европе, мање од један одсто странаца живи у Пољској, Румунији, Хрватској и Литванији, а занимљиво је и да највише Пољака живи у другим земљама ЕУ.
Број страних радника који краткорочно раде у земљама ЕУ изненађујуће мали упркос повећању од 60 одсто од 2010. до 2015. године. Највише таквих радника има у Немачкој – више од 418.000, а за њом следе Велика Британија са 177.000 и Белгија са 156.000 радника.
Велики прилив миграната у ЕУ забележен је у 2015. и 2016. години, а већина њих је стигла из Сирије и са Блиског Истока.
Према подацима Међународне организације за миграције, више од милион избеглица је дошло у Европу, опд чега око 850.000 преко Грчке и Егејског мора. Од тог броја, више од половине су избеглице из Сирије, а већина осталих из Авганистана.