Данас се навршава 18 година од „Милосрдног анђела“. 18 година, од почетка злочиначког бомбардавања мале Југославије од стране великих сила. Колико су велике, ако су убијале децу? Недужне цивиле. Рушиле домове, мостове, цркве, путеве.
Колико су велике, ако су своје смртоносне товаре испоручивале над колонама избеглица.
Ако су бомбардовале возове и аутобусе, у којима су страдале невине цивилне жртве. Жртве, које су они називали, „колетералном штетом“.
Колико су то велике силе, ако су касетним бомбама гађале пијаце, на којима су обични људи износили муку својих руку. Гађали су обичног сељака, једне брдовите земље на Балкану.
Земље која није поклекла.
Земље којој упркос рушењу, уништавању, убијању, нису убили морал.
Земље, којој су у тој цинично названој операцији „Милосрдни анђео“, убијали мале недужне анђеле – децу.
Децу, коју им нећемо опростити.
Ни заборавити.
Непосредни повод за бомбардовање СРЈ била је акција српске полиције у Рачку, једном од највећих упоришта такозване ОВК, 15. јануара 1999. године.
Тадашњи шеф Верификационе комисије ОЕБС на Космету, амерички генерал, Вилијем Вокер, представио је ову акцију јавности као “масакр” албанских цивила.
Као да су само чекали повод, да крену са бесомучном медијском кампањом, као уводом у припреме за бомбардовање. Као да су само чекали повод за оно, што су велике силе, већ „скувале“ у пакленој НАТО кухињи.
Јело „разбијање Југославије“ требало је бити сервирано. И урадили су то.
Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. нешто пре 20.00 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане. Напади започети 24. марта, трајали су 11 недеља и према проценама различитих извора у њима је погинуло између 1.200 и 2.500 људи.
У бомбардовању које трајало 78 дана, уништавана је инфраструктура, привредни објекти, школе, цркве, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.
Ништа није било поштеђено. Ништа им није било свето.
У тој игри показивања своје моћи, гађана је и кинеска амбасада. Рекли су, грешком.
Једна крстарећа ракета типа BGM-109 Tomahawk, погодила је зграду амбасаде одневши три живота. Погинули су новинар агенције „Синхуа“ Шао Јунхуан, новинар часописа „Женмин жибао“ Син Синг и његова жена Ђи Ђинг.
Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Дан раније, 9. јуна, представници Војске Југославије и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак међународних војних трупа.
Прошло је 18 година од тренутка започињања операције цинично назване „Милосрдни анђео“.
Проћи ће још много година, али ће сећање на овај злочиначки подухват „Великих“, а на скали људскости тако мизерно малих, остати у дубини бића свакога од нас.
Памти мој народе!
Лола Ђорђевић.