Пише Диана Милошевић
У Београду је одржана Међународна научна конференција „Југоисточна Европа и евроазијски концепт сарадње” у организацији представништва Скупштине народа Русије у Србији – организације „Наша Србија”, у сарадњи са Скупштином народа Русије из Москве и Руским домом у Београду. Са скупа који је имао функцију припреме за Први конгрес народа Евроазије заказан за 15 мај у Москви, је послато више снажних порука на адресу и српских и руских власти.
Пре свега, да се са обе стране мора енергичније радити на ојачавању српског фактора на Балкану, уључујући и свесрпске интеграције, као и на превладавању српско-муслиманских сукоба и успостављању добрих односа хришћана и муслимана као предуслову да се заустави атлантистички вековни пројекат дестабилизације, а преко ње – контроле Балкана. На том пројекту, како је указано, већ увелико и успешно раде Русија и Турска, док Британија и америчка „дубока држава” раде све што је у њиховој моћи да мир на овим просторима спрече. Као бруталан пример потпаљивања је поменута и британска „сребреничка декларација” о наводном геноциду.
На скупу је нарочито наглашена потреба да се великоалбанском пројекту, који служи као упаљач за Балкан, супротстави православна осовина српског, бугарског, македонског и грчког народа, док се са жаљењем констатовало да је Црна Гора пред уласком у НАТО и да се на њу у овом контексту за сада не може рачунати.
Да би Србија преузела свој део одговорности у овом делу света и постала прави чинилац стабилизације, потребно је да престане да шаље «шизофрене поруке» и Западу и Истоку и да испостави захтеве за ново решење српског питања које би, према неким учесницима, значило и промену њених граница уз враћање пређашњих територија , али да је за садашњу власт то чиста фантастика. Зато, како се више пута чуло током дискусије, другог априла треба другачије гласати!
Конференција је окупила петнаест говорника из Србије, Републике Српске, Црне Горе, Хрватске, Македоније, укључујући и представнике Скупштине народа Русије. Поздравни говор је одржао ЊеговоПреосвештенство епископ будимљанско-никшићки господин Јоаникије, који је позвао на дијалог, нагласивши да је дијалог, као овај наш данас, подстицај за будуће потезе. Ако нема дијалога, како је рекао, настају проблеми. У њих спада и тај да српски народ пати од разједињености.
«Потреба за ослобођењем и уједињењем је наша вековна идеја. Сада морамо да је оживимо и осмислимо. А за то можемо наћи разумевање код браће Руса, као и крајем XIX и почетком XX века», рекао је епископ Јоаникије, упозоравајући и на погрешне потезе ондашњих власти у Русији које су у време кампање за осамостаљење Црне Горе давале ордење црногорским политичарима који су радили на раздружењу те земље и Србије.
Отварајући радни део конференције, директор Института за европске студије Миша Ђурковић је подсетио на фазе које је евроазијски концепт, као идеја која функционише већ цео век. Пуни замах је та идеја добила тек са трећим Путиновим мандатом, кроз практичну реализацију – формирање евроазијског економског простора, Евроазијске уније, али и ОДКБ.
У Србији је у последњих петнаест година објављено више књига о евроазијској идеји, али се мало зна о њеном практичном развоју. Иако, како је рекао Игор Панарин, Евроазијски савез треба да има четири престонице Санкт Петербург, Кијев, Алма Ату и Београд, указао је Ђурковић и додао да треба видети је ли Евроазијска унија нешто што стоји насупрот ЕУ или је, са њом комплементарна.
Гошћа из Русије Марина Мартинова је рекла да Русија поштује одлуку Србије да уђе у ЕУ, јер то не угрожава сарадњу Србије и Русије. У савременом свету се не може опстати без кооперације, регионализације и економске интеграције.
«Суштина је да се ЕУ плаши да би Евроазијска унија, у таквом свету, могла да се претвори у најмоћнијег играча», оценила је Мартинова и објаснила да је то реално могуће јер руске интеграције добро пазе да не направе грешке које су се десиле ЕУ.
Као један од изазова са којим се суочава евроазијски концепт, навела је чињеницу да у Русији постоје и кругови који се противе тој идеји, а аргументују свој став непостојањем интегритета Евроазије у политичком, економском и културном смислу.
«Мислим да они сматрају да је циљ евроазијства супротстављање Западу. Међутим, евроазијство Путина је децидније у идеолошком смислу тако да је основа интеграција економија. Тиме ћемо избећи грешке које прави Брисел. Евроазијске интеграције немају политички карактер. То није ни политичка ни војна ни безбедносна организација», истакла је она.
Др Миломир Степић са Института за политичке студије је одржао једно од најзапаженијих излагања, доказујући тезу да Балкан неће бити стабилан све док се не деатлантизује, а границе држава на овом простору не промене. Јер, управо су атлантисти, како је то рекао Семјуел Хантингтон, а подсетио нас др Степић, формирали неадекватне границе да би по потреби „палили” овај простор.
«Балкан је од 1903 под утицајем атлантизма који има циљ да спречи уплив Русије и традиционалне Немачке. Британац Хелфорд Макиндер 1918 црта карту санитарног кордона који има три циља: да заустави продор „црвене заразе”, продор опорављене Немачке и спој Немачке у центру Европе и Русије у центру Евроазије. Тако је формирана Краљевина СХС, као антируска и антинемачка држава, а Титова Југославија је наставила ту политику. У њој је важила девиза „слаба Србија, јака Југославија”, а после дезинтеграције те земље је то преформулисамо у „што мања и слабија Србија – то стабилнији Балкан”. Управо то је дестабилизујућа формула», рекао је Степић.
Он је објаснио да су фаворити Запада Хрвати који држе обалу Јадрана, као и албански чинилац, јер држи «Јадранска врата», односно продире ка балканском језгру које чини линија Софија-Косовска Митровица-Ниш-Скопље.
„Награда за оба фактора је остварење великодржавних идеја, на рачун српских територија. Тако да док ова два фактора буду доминантни, нестабилност ће расти. Али, ситуација у свету се мења. Иако је Бжежински још опседнут потискивањем Русије, контрола САД у Европи слаби, а преузимају је евроазјске силе. Да би зауставиле тај процес, САД поред балканског чвора пале још две тачке: Блиски Исток и Централну Азију” , рекао је Степић.
Зато, како закључује, Балкан треба деатлантизовати и то преко супротног концепта – евроазијства. Евроазијске интеграције гарантују Србији териториуалну целовитост и свесрпску интеграцију, каже Степић.
«За Србију је посебно важно да процес деатлантизације обухвати и ревизију граница, а то је могуће и мирним путем. До тада нема стабилности», био је категоричан Степић.
Уредник НСПМ, народни посланик Ђорђе Вукадиновић, изнео је резултате истраживања јавног мњења из децембра 2016, према којима је за улазак у ЕУ било 44% испитаника, а против 42%, уз 13,8% оних који су рекли „не знам”. Подршку уласку у НАТО даје 8,7% испитаних, 11,3% немају став, а 80% је против. Савез са Русијом и Кином подржава 66%, против је 17,8%, а нема став 14% анкетираних.
О месту Србије у постзападном свету говорио је председник Покрета за Србију Владимир Кршљанин, који је, указујући на концепт да Србија буде мост између ЕУ и Евроазијске уније, оценио да је привредна катастрофа која је снашла Србију таква да она мора да се окрене евроазијским интеграцијама.
„Покушај да будемо део западног света је наша анихилација. Неутралност је лажна. Утицај Запада је доминантан и окупациони, од безбедности до културе. Уместо на перферији непријатељског Запада, Србија треба да буде у центру нове историје ”, подвукао је Кршљанин.
Узевши реч, гост из Русије, Сергеј Кандибович упознао је скуп са основама и значајем рада Скупштине народа Русије.
«У Руској Федерацији постоји 800 националних културних аутономија, а платформа за њихов дијалог је управо платформа Скупштине народа, која окупља 180 етничких група. Наш главни циљ је међунационална слога, и дијалог националних група и представника власти», рекао је Кандибович, најављујући да ће у Москви од 27 до 30 маја бити одржан конгрес о улози НВО у евроазијским интеграцијама.
Гост из Македоније Тони Науновски говорио је о односу своје земље према ЕУ и евроазијским интеграцијама у контексту страшних захтева из Тиранске платформе којима би Македонија неповратно уништила своје везе са Србијом и Буарском и пристала на своју рекомпозицију, па и нестајање.
«Ово је наша последња битка. Јер, ако они дођу на власт , посвађају нас са Србима и Бугарима, укину нам Устав и грб, нећемо бити држава него слуга «Косова» и Албаније. Ми одавно знамо да ЕУ није наш излаз јер ће нам стално постављати нове услове који су против македонских интереса. То је само наставак наметнутог Охридског мировног споразума», рекао је Науновски, који је оценио да се ситуација ипак мења те да Македонци само морају да издрже и не поклекну у овом последњем налету Запада и ЕУ.
И Александар Гајић из Института за европске студије сматра да је управо Македонија пример како Запад дестабилизује Балкан, а његов колега са Института Стеван Гајић је упозорио да Запад ради упорно на кварењу односа Русије и Турске који су поново кренули узлазно, а за Србију је важно то да, када су односи Турске и Русије били добри, тад су били добри и односи православних и муслимана на Балкану.
Решење је, према њему, у осовини Београд-Атина- Софија, без укључивања Турске, затим да се на линији Србија-Црна Гора-Република Српска-Македонија спречи ширење велике Албаније. Даље, Турска треба да обуздава велику Албанију јер је она антимуслимански пројекат Ватикана и Немаца.
Александар Раковић је истакао да ће Црна Гора изгледа ући у НАТО и да Србија то треба да третира као окупацијуи анкесију.
«Наш циљ мора да буде ослобођење и национално уједињење. Ми можемо да будемо мост, али морамо да имамо подршку Русије као мајке, а не као маћехе која напушта своју децу, као у случају са Црном Гором. Једна велика сила не одговара саопштењем», рекао је Раковић.
Професор права на Универзитету у Косовској Митровици Дејан Мировић је говорио је о паралели која се не може повући између случаја Крима и «Косова». Он је посебно указао да се не сме одустајати од Резолуције 1244 СБУН и као злу намеру оценио одлуку Београда да из Бриселског споразума она буде практично избачена.
Скуп је, после седам сати рада, затворио Сергеј Кандибович обећањем да ће «болне тачке» о којима се данас расправљало, пренети Москви као неко ко је близак администрацији Председника Путина.
Поводом 18 годишњице од бомбардовања СРЈ и у знак сећања на жртве НАТО агресије делегација из Русије и учесници конференције, на челу са Његовим Преосвештенством епископом будимљанско-никшићким Господином Јоаникијем, положиће цвеће на споменик страдалој деци у парку Ташмајдан.
Ката
Извор fakti.rs