Народи који су деведесетих година живели иза „гвоздене завесе“ имали су велика очекивања од демократизације, која је почела падом Берлинског зида. Уместо сна о америчком стандарду, великим платама и пензијама и добрим колима, добили су капитализам заснован на неолиберализму, пљачкашкој приватизацији и уништавању свих духовних вредности. То је довело до уништења привреде, милиона незапослених и губљења социјалних права типичних за социјализам.
Уместо гарантованог права на рад, бесплатног школовања и лечења добили су право да критикују и псују владу, као незапослена маса обесправљених људи. Уместо раја наступио је капиталистички пакао, у ком је требало преживети са пет долара месечно (колико радник на Западу заради за петнаест минута), а троструки доктори наука возили су такси да би преживели.
Професионалне убице држава, које су послате у Русију да би је „демократизовале“, заправо колонизовале, успешно су завршиле посао. Русија је, за време Јељцина, бачена на колена, а руском олигарху Михаилу Ходорковском обећано је да ће бити постављен за председника Русије уколико уступи половину руских резерви нафте америчкој компанији „Тексако“.
Да се на политичкој сцени није појавио Путин, Русија би за пар година била претворена у америчку колонију. Зато су неописиви бес и мржња према Владимиру Путину, које испољавају амерички „јастребови“, који данас покушавају да спрече Трампа да оствари било какав контакт и сарадњу са Русијом.
Путин је затекао Русију опљачкану, понижену и на коленима. Руски БДП 1999. износио је 195, а 2013. био је 2.513 милијарди долара. БДП по глави становника у истом раздобљу порастао је десет пута. Девизне резерве износиле су 12,6 милијарди, а 2013. 511 милијарди долара. Просечне плате повећане су 18,5 пута, а пензије 14 пута.
Данас се наставља са политиком опкољавања Русије и ширења пропаганде о „руској агресији“. Гомилају се тенкови и ракете на руској граници, а у Црном мору се изводе маневри. Онима који се руководе изјавом Мадлен Олбрајт да Русији треба одузети половину територије очигледно се жури да се врате у праисторију.
По сличном моделу, Србија деведесетих није схватила да Нови светски поредак укида национални суверенитет и националне границе и да почиње доба америчке доминације. Срби као једини антифашистички народ на простору Балкана, бивају драстично кажњени, а награђени су неонацисти, нарко-терористи и исламски фундаменталисти. Ради кажњавања непослушне нације, Србији су 1992. године уведене санкције, чиме су плате пале су на свега 6 марака 1993. године, колико је износила и цена литра бензина на црно. Упркос свему степен обрађености пољопривредног земљишта износио је 110 одсто, док је у Бугарској био око 50 одсто, без санкција. Санкцијама је Србији нанета штета од 100 милијарди долара.
Пошто ово није довело до пада „режима“ 1999. године постављен је ултиматум у Рамбујеу, који је предвиђао окупацију Србије од стране НАТО. Скупштина Србије одбацила је ултиматум, а Србија је због тога бомбардована 78 дана, чиме је уништен међународни правни поредак. Под маском демократије, уништена је индустрија, разорен финансијски систем, срозани образовање и здравство, а Србија је доведена у ситуацију да нестане са историјске сцене, или како је Бил Клинтон рекао после бомбардовања Србије: „Драго ми је што сам успео да Србију вратим у камено доба“.
Финансијска мафија успела је оно што нису успеле НАТО бомбе – разорила је Србију и бацила је на колена. Професионалне економске убице држава послате су да доврше оно што није успео „Милосрдни анђео“ са 1.100 авиона. Први задатак био је уништити домаће банке и разорити финансијски систем, како не би било никакве контроле пљачке која је планирана. У том циљу уништене су четири највеће домаће банке и укинута Служба друштвеног књиговодства.
Резултат овога је довођење великог броја страних банака, које су кроз зеленашке камате опљачкале грађане и изнеле из Србије 51 милијарду евра. Да процес пљачке Србије није заустављен, показује најновија одлука владе Косова да присвоји српску имовину на Косову вредну стотине милијарди долара. Како би реаговала међународна заједница када би Србија отела имовину „Филип Мориса“, „Мишлена“ или неке друге стране компаније?
Због чега су Русија и Србија на мети твораца Новог светског поретка? Русија због својих природних богатстава и геостратешког положаја, а Србија због супротстављања Новом светском поретку и непристајања да се укључи у „битку за Русију“.
Аутор: г
Извор: „Новости„