Никад није било другачије. Човјек је кроз сва времена под утицајем два извора. У зависности од његовог напајања ствара у суштини двије врсте глобализације и два система вриједности. Једна глобализација је материјалистичка, своди се на човјека правила који има анестезирану душу и привидан доживљај слободе. Друга глобализација у основи има духовну, религиозну, моралну димензију и жељу да се досегне стварна слобода и смисао. Оне нису присутне искључиво хомогено на једном географском подручју, мада је и то могуће, већ су у сталном међусобном утицају, па и сукобу. Посљедица тог надметања, сукоба, без обзира на жртве и страдања, јесте напредак људског друштва у сваком смислу.
У овом времену Русија је показала жељу, снагу, чињенице и аргументе да понуди алтернативу у вођењу људског друштва. Русији можемо вјеровати да је добронамјерна у тој улози, не само што она има највећу површину, највише природних богатстава, војно је међу најснажнијима у свијету, већ што има хуману идеологију произашлу из вјере у Бога, у духовном је успону, а њен доживљај слободе подразумијева и слободу другима у смислу -своје волим, туђе поштујем. Ово задње речено јесте златна средина између шовинисте који намеће другима свој идентитет и космополите који се добровољно одриче свог идентитета и прихвата доминантни…
Та алтернатива људском друштву нуди се понајвише земљама Евроазије и то кроз процес природне глобализације. Та природна глобализација јесте она, у којој народи могу сачувати свој национални, вјерски и културни идентитет, остварити мир у смислу војне безбиједности и економски напредак. Таква глобализација мора да се заснива на слободи колективитета и појединца. Она треба да ствара амбијент у којем се све подстиче на добро, од духовног до материјалног смисла, да одњегује доброг човјека, који свој идентитет воли а туђи поштује, који поштено ради, а његова личност му даје наду и смисао.
Основа успјеха за Евроазију, као природну глобализацију, јесте савез православља и ислама, односно Русије и Турске (подразумијева процес њеног изласка из НАТО-а). То би била и снажна препрека ширењу материјалистичке глобализације чији центар моћи тежи да освоји читав свијет. Зато би било врло важно да на простору бивше Југославије дође до историјског договора између Срба и Бошњака – Муслимана. Њихови добри међусобни односи потребни су из више разлога. Природно је, да је боље да имају пријатељске него непријатељске односе, њихови добри односи уклапају се и подстичу стварање Евроазије као природне глобализације система вриједности, Срби и Бошњаци – Муслимани на овим просторима имају заједнички коријен а и менталитет им је готово исти. При томе не желимо да умањимо значај и утицај других чланица такве глобализације попут Кине и Индије.
За остваривање такве природне глобализације, ако искључимо унутрашње опасности које произилазе из духовне кризе (анестезије), онда највећа опасност за њено остваривање долази од друге глобализације која се заснива на материјалистичком поретку. Та опасност неће се огледати у директном учешћу њене живе силе против чланица природне глобализације, већ њеним изазивањем и подстицањем сукоба између могућих чланица природне глобализације, по принципу „завади па владај“. У том смислу највише ће се злоупотребљавати вјерски идентитет. Важно је да се чланице друге глобализације, самим тим што су чланице не доживљавају као непријатељске већ искључиво у случају њиховог непријатељског дјеловања према чланицама природне глобализације.
Како не би дошло до стварања једне моћне глобализације у дијелу Европе и Азије на челу са Русијом, центар моћи који предводи другу глобализацију учиниће све како би дошло до сукоба православља и ислама, односно до сукоба Русије и Турске. У том смислу, није искључено да је и приједлог британске резолуције о геноциду у Сребреници у Савјету безбиједности УН-а, имао за циљ распиривање тог процеса. Да је дошло до усвајања такве резолуције, Британци би бошњачким – муслиманским политичарима дали такву „муницију“ – аргументацију да је Република Српска настала на геноциду и да је као такву треба укинути. Била би то непремостива препрека између Срба и Бошњака, а у ширем смислу између, са једне стране Русије и православља, а са друге стране Турске и ислама. Зато Русији требају захвалити и Срби и Бошњаци. Могуће, да је и обарање руског војног авиона, у турском зрачном простору, имао сличан циљ. Можда и подстицање огромног броја миграната да иду преко Балкана, може се сагледавати у наведеном смислу.
Што се тиче Кине као чланице Евроазије, она има огромне могућности, али и слабости и опасности. Иако изузетно моћна, она не може да предводи Евроазију јер нема суштинску идеологију, а и појам слободе се у њој другачије доживљава у односу на православље и ислам. Могуће да је центар моћи материјалистичке глобализације већ одавно направио стратегију разбијања Кине као државе, и то на унутрашњем плану, подстицањем социјалних разлика и сукоба. Исто ће радити на етничким сукобима, (пет етно група). На спољном плану то ће значити да ће споменути центар моћи створити околности у којима ће Кина морати ући у сукоб са својим сусједима.
Индија, иако моћна и занимљива земља, неће у том складу моћи играти веома важну улогу у Евроазији, понајвише због тога што је значајно контролише Британија, као и због менталитета индијског народа.
Уколико центар моћи, који хоће да загосподари свијетом материјалистичком глобализацијом, успије да обједини ислам и усмјери га на православље па и на цијело хришћанство, биће то катастрофа и за ислам и за хришћанство.
На крају да закључим. Антирелигиозни свјетски центар моћи жели да политиком „завади па владај“ изазове сукобе и свако зло овог свијета, како би онај, који је био „по страни“, пилатовски опрао руке, од напаћеног свјетског становништва био позван да њим загосподари… У том смислу, можда се може и тумачити неочекивана побједа Трампа за предсједника САД, који представља религиозну струју… и који ће од споменутог антирелигиозног центра моћи бити гурнут у свјетске сукобе…
Русија је свјесна опасности која јој пријети и то од центра моћи који хоће да стави под своју контролу и природна богатства Русије. Због тога се и уводе санкције Русији, у свијету се производи мржња према њој и покушава се изоловати… И зато Русији треба вјеровати, јер бранећи себе, брани и оне који желе слободно, праведно и хуманистичко друштво, не из гордости човјекове, већ из љубави према Богу и ближњима.
За добробит читавог човјечанства важно би било да Русија успије у наведеној улози која је и од историјског значаја. Зато оне државе и народи који желе добро и себи и другима, треба да је подрже и заједно с њом учествују у остваривању природне глобализације. Што се тиче нашег региона, у том смислу, потребно је што више радити на побољшању бошњачко-српских односа, које би довело до историјског договора на добробит и једних и других.
Предсједник Покрета
Дане Чанковић