Председнички кандидат Саша Јанковић, гостујући у Инсајдеру, изнео је своје виђење питања кључних за будућност Србије, попут става о случају Сребреница и одговорности наше земље и целог друштва, преноси Спутњик.
Даница Вученић: Да ли је Сребреница геноцид као што каже Међународни суд правде и Трибунал у Хагу или је само ратни злочин?
Саша Јанковић: Србију обавезују пресуде међународних судова, наравно да је геноцид. Је л` утврдио Међународни суд правде да је геноцид? Онда је геноцид. Утврдио Међународни суд правде и да Србија није крива за тај геноцид, али да није учинила све да га спречи. И то је оно што ме гризе. И да није Међународни суд правде рекао геноцид, убиство, намерно, свесно убиство хиљада људи, ма једног човека, јесте неопростиво. Ја желим да са своје земље скинем ту сенку, скинем ту срамоту, не тако што ћу умањивати значај тога што се десило. Желим да будем оштрији него што је Међународни суд правде према нама…
Даница Вученић: На који начин?
Саша Јанковић: Потпуно јасно указивањем да имамо одговорност, историјску одговорност, као држава одговорност, као друштво одговорност за то што се десило. Да је свако од нас део те одговорности, не само они који су највише одговорни. Нисмо се побунили кад је требало, ћутали смо. Да ли смо се плашили, да ли нисмо имали информације, шта год било, имамо историјску одговорност. И нема али.
Подсетићемо и на неке друге изјаве председничког кандидата Саше Јанковића које су изазвале полемике у јавности.
Косово је фактички независно, треба се фокусирати на заштиту људи и културно-историјског добра, Резолуција 1244 је тренутно илузија
Упитан да ли сматра да је Резолуција 1244 Савета безбедности УН илузија, Јанковић је казао да тренутно јесте и да је Косово фактички независно зато што институције Србије немају реалну власт на Косову.
„Косово је фактички независно, ми имамо границу с Косовом, можемо је звати административна линија, али институције Републике Србије немају фактичку власт на Косову“, рекао је Јанковић и додао да иако „фактички немамо власт“ треба се фокусирати на заштиту људи и културно-историјског добра.
Додао је да треба наставити дијалог Београда и Приштине, истичући да то мора бити „друштвени и институционални дијалог“, а не „дијалог два човека“.
„Ајде дугорочно да градимо Србију као државу у којој желе да живе и Албанци и Бугари, тренутно ни Срби не желе да живе у Србији“, рекао је Јанковић и додао да није тема независност Косова, већ су тема – људи, историја и будућност.
Јанковић је рекао да није за увођење санкција Русији.
Он је поновио свој став да је „приватно против уласка у НАТО, али да то треба да буде државна одлука“.
Кажемо да смо се суочили са ратном прошлошћу, а онда државни авион враћа генерала Лазаревића са одслужења казне, а дочекује га министар
Упитан шта мисли под тиме када каже да Србија треба да се суочи с ратном прошлошћу, Јанковић је рекао да треба прихвати да су држава и неки појединици направили огромне грешке у прошлости и да треба прихвате одговорност за то.
„После сваког прихватања одговорности следи ‘Али’. Нема али – желим да почистимо све из нашег дворишта“, рекао је Јанковић.
Проблем је што кажемо да смо се „суочили са прошлости“, а након тога, генерал Лазаревић након одслужене казне долази државним авионом, а министар правде га дочекује и наводи као прави пример, рекао је Јанковић.
Подсећамо, генерал Владимир Лазаревић се почетком децембра 2015. вратио из Хага у Србију после две трећине одслужене казне. По повратку је изјавио да је осуђен без иједног доказа.
„Имам иза себе десет изгубљених година, зашто? Нисам осуђен ни за једно конкретно недело, нити моје, нити мојих бораца, њих 70.000, нити за једно дело против живота и имовине, нити за кршење правила ратовања“, рекао је Лазаревић на нишком аеродрому где му је приређен дочек.
Владин авион са генералом Лазаревићем слетео је око 14.20, а са њим су били министри правде и одбране, Никола Селаковић и Братислав Гашић, који су по њега отишли у Хаг.
Лазаревића је на нишком аеродрому дочекало око 1.000 сабораца и грађана, као и министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Александар Вулин, начелник Генералштаба Љубиша Диковић, владика рашко-призренски Теодосије, представници Града Ниша и удружења ветерана ратова у бившој Југославији.
Лазаревић се захвалио свима који су га сачекали и нагласио да га је Хашки трибунал осудио само зато што је командовао Приштинским корпусом. (четвртак, 03. дец 2015.)
Да ли „суочавање са прошлошћу“ значи да бисмо, уколико Саша Јанковић постане председник Србије, морали да се одрекнемо наших генерала који су нас штитили од НАТО-а? Да ли би требало да престанемо да славимо наше хероје? Шта значи „да улазак у НАТО (иако је како Јанковић каже „приватно против НАТО-а“) треба да буде државна одлука“? Је л’ као у Црној Гори у којој је на државном нивоу одлучено да та земља треба да постане чланица НАТО-а? Да ли је по Уставу, на који се овај председнички кандидат стално позива, изјављивати да је „Косово фактички независно, а да је 1244 – илузија“? И напослетку, ако председнички кандидат у предизборној кампањи говори да се у Сребреници десио геноцид, колико труда следећи пут треба да уложе Велика Британија и остали са Запада да нас прогласе „геноцидним народом“ уколико Јанковић постане председник? Чини ми се, нимало. А каква ли би тек била судбина Републике Српске уколико би СБ УН изгласала Резолуцију о Сребреници за коју Велика Британија упорно лобира…
Инсајдер/Спутњик/Бета/Новински фронт