Чланство неке државе у НАТО-у плаћа се од пет до десет милиона долара, а све уговоре које државе-чланице имају са овом организацијом о ремонту и набавци оружја иду преко компанија које су америчке и које имају уговоре са НАТО-ом. Од 15 највећих компанија у свету које производе војну технику, седам је из Америке.
Доналд Трамп, председник Америке, тврди да Немачка НАТО-у дугује 374 милијарде долара, рачунајући и камате, почев од 2002. године. Немачка канцеларка Ангела Меркел упорно тврди да њена држава НАТО-у не дугује — ни пени. Ко је у праву, мање је битно, али чињеница је да ова организација, тешка око 2,8 милијарди долара, своје чланице фактички држи у „дужничком ропству“.
Како?
Обавезу од два одсто годишње, колико би требaло да одвајаjу све чланице за НАТО готово да нико не испуњава, јер просто не може толико да издвоји а да не повећа порезе у својој држави, што значи и да смањи или уназади животни стандард својих грађана.
Ту не рачунамо Америку која је и већински „власник“ НАТО-а. Чланство неке државе у НАТО-у плаћа се од пет до десет милиона долара, а да не помињемо и да све уговоре које државе-чланице имају са овом организацијом о ремонту и набавци оружја иду преко компанија које су америчке и које имају уговоре са НАТО-ом. A међу 15 највећих компанија у свету које производе војну технику, седам је из Америке.
То доводи до тога да све државе-чланице, које су додуше добровољно постале део ове војне алијансе, уласком у НАТО улазе у зачарани круг из кога тешко могу да изађу.
На то за Спутњик указује војни аналитичар Андреј Млакар, који на питање да ли је НАТО највећи „зеленаш“ на свету, одговара и да јесте и да није. НАТО је, подсећа он, савез уговорних страна које су се обавезале на колективну одбрану. Самим тим преузеле су и колективну обавезу.
„Међутим, чињеница је да се трошкови сваке године увећавају. То се пре свега односи на трошкове мировних операција које су се од 1995. године до сада увећале скоро за 60 до 70 одсто. Све нове чланице од 1997. до закључно 2008. године пре свега су морале да се обавежу да ће одређену суму новцу издвајати за НАТО, што је око два одсто националног бруто дохотка. У та два одсто улази следеће: плате за војнике, финансирање чланства, плате за бирократе, јер свака чланица има своје људе задужене у НАТО-у и те мисије не броје мање од 10 до 15 људи“, наводи Млакар.
Наш саговорник наводи да чланице НАТО-а морају да поштују све уговоре ове алијансе, па и те да оружје купују и ремонтују од америчких компанија. То, наводи он, додатно слаби армије самих држава јер су под сталним притиском да прате стандарде у осавремењивању.
Бранкица Ристић за Спутник
Извор Спутник