Ако стицајем неповољних околности Црна Гора постане чланица НАТО-а, Ђукановић тој војној алијанси више неће бити потребан, каже за Спутњик члан Спољнополитичког одбора Државне думе Русије Сергеј Железњак.
Ситуација на Балкану кључна је за безбедност Европе, а политика коју данас води Запад у региону веома је опасна јер се он поиграва политичким процесима и конфликтима, наводи Железњак, који тиме објашњава и напетост у Македонији, покушаје ревидирања Дејтона, најаве формирања косовске војске, али и насилно увлачење Црне Горе у НАТО.
Све се ради тако да се произведе што већа напетост на Балкану, што је можда пројекат наслеђен од претходне америчке администрације, али је веома лоше што нова администрација није све досад изнела свој став према политици на Балкану, оценио је Железњак гостујући у „Спутњик интервјуу“ заједно са Владиславом Бојовићем из Демократског фронта и др Александром Раковићем из Института за новију историју Србије.
Према Бојовићевим речима, Демократски Фронт ће као најјачи опозициони савез наставити да пружа отпор и да се супротставља свим демократским средствима и начинима борбе насилном покушају увођења Црне Горе у НАТО.
„Упутили смо позив свим опозиционим субјектима на јединство у правцу инсистирања да се заједно са ванредним парламентарним изборима у Црној Гори одржи и референдум о учлањењу Црне Горе у НАТО“, наводи Бојовић. Он упозорава да би доношење одлуке у Парламенту о чланству Црне Горе у НАТО-у било додатно нелегитимно из разлога што је ово крњи парламент који је формиран на атмосфери монтираног државног удара.
Уколико би се Црна Гора на силу угурала у НАТО, Бојовић поручује да би свака следећа парламентарна већина могла да поништи такву одлуку и донесе нову — о изласку Црне Горе из НАТО алијансе.
Александар Раковић је сагласан да је референдум о чланству Црне Горе у НАТО најбољи пут, а додаје да би и амерички председник Доналд Трамп, који је говорио да је НАТО застарео, сада могао да покаже да има добру вољу и да пружи прилику грађанима Црне Горе да се изјасне о том питању.
„На референдуму ће вероватно победа бити на страни оних који су против НАТО-а, то је извесније него друго решење, па је и прилика да Трамп покаже да НАТО ратификује протокол насилно. У овом случају, све државе су заправо ратификовале насиље над грађанима Црне Горе и практично је довеле у ситуацију када ће ускоро бити окупирана, јер ће без воље грађана те земље, НАТО војска ући у Црну Гору. Такође можемо да говоримо о појави која је налик анексији, јер се део суверенитета Црне Горе сада пребацује на војну мултинационалну организацију какав је НАТО“, примећује Раковић.
Чланство Црне Горе у НАТО-у, по мишљењу Сергеја Железњака, неће повећати потенцијал Алијансе, напротив, биће велики проблем и за Црну Гору, и за НАТО. Притом, додаје он, одлуке које доносе црногорске власти иду против воље народа, што не може бити успешно.
„Сматрамо да тако озбиљна питања као што је одређивање будућности земље морају да се решавају на основу изражене воље народа. Зато подржавамо иницијативу наших црногорских истомишљеника и истомишљеника на Балкану за одржавање референдума који би показао шта хоће народ Црне Горе.“
Члан Спољнополитичког одбора Државне думе Русије одговорио је Спутњику на актуелна политичка и безбедносна питања у вези са регионом.
Чак ни у Сенату САД који је одобрио Протокол о приступању Црне Горе у НАТО нису крили да они тиме заправо циљају Русију.
— Наравно, за јастребове НАТО-а важно је да на сваки начин покушају да заоштре конфронтацију са Русијом. Црна Гора је у таквој ситуацији само талац НАТО-а. Осим тога, у самој Црној Гори ситуација је врло немирна. Тамо је оштар унутрашњи сукоб и насилно увлачење у НАТО може изазвати колапс унутар црногорске државе. Они политичари који ускраћују народу право на властито мишљење очигледно једноставно гурају земљу у сукоб, дај Боже да не буде грађански. Знамо да у Црној Гори постоје огромна количина оружја, веома велика корупција и организовани криминал, а како ће све те деструктивне околности утицати на ситуацију сада је чак тешко и претпоставити.
Како из Русије одговарају на оптужбе о наводној умешаности Москве у покушај државног удара у Црној Гори?
— Ту бесмислицу је смислио Ђукановићев режим да би оправдао властите репресије над за њега непожељним политичарима Црне Горе. Никакве околности у веи са том измишљеном причом не издржавају критику и није случајно што после свих бучних изјава више ништа није предочено јавности. Тим покушајем са измишљеним државним превратом Ђукановић настоји да измоли заштиту од САД. Он одлично схвата какав досије против њега постоји на Западу и покушава да максимално покаже не само лојалност Западу, него и да покаже у како тешким условима ради, а све како би себе спасао. Али ми одлично разумемо да ако је Западу Ђукановић уопште потребан, онда ће то бити само док не потпише документа која су Западу корисна. И ако стицајем неповољних околности Црна Гора постане чланица НАТО-а, Ђукановић НАТО-у више неће бити потребан. Они неће желети да се прљају везом са таквим дискредитованим политичаром. Зато, у суштини, увлачећи Црну Гору у НАТО, Ђукановић сам себи потписује доста сурову пресуду. Чудно је да он то не разуме.
Али, ситуација у вези са Црном Гором покреће још једну важну тему. То је питање односа балканских земаља према војној неутралности. Није случајно што се на Балкану сада активно развија иницијатива која се зове Б4. То је концепција која обједињава политичаре из различитих балканских земља. Веома ми је драго што овде у Србији на нивоу руководства земље ту концепцију подржавају.
Ако Црна Гора уђе у НАТО колико ће то бити опасно за Русију у војном смислу?
— Чланство Црне Горе у НАТО-у је апсолутно бесмислено са становишта претње Русији. Да, НАТО жели да учини Јадран својим воденим простором. С тим у вези за њих постоје извесни разлози да укључе Црну Гору у НАТО. Али хоће ли то помоћи решавању проблема НАТО-а и Црне Горе? Не, ни на који начин. Видимо да је постојећа структура НАТО-а неефикасна у супротстављању претњама са којима су суочене земље-чланице. Сви ти огромни ресурси НАТО-а нису успели да спрече ниједан терористички акт, да зауставе ниједан рат, напротив, та гломазна машинерија је постала разлог огромних жртава широм света. Не бих желео да црногорски момци гину у неким земљама за интересе ових или оних транснационалних корпорација.
Хоће ли Црна Гора бити безбеднија ако уђе у западну алијансу?
— За саму Црну Гору НАТО такође ни на који начин неће ојачати безбедност зато што су проблеми које има Црна Гора повезани са апсолутном нецивилизованошћу и нетранспарентношћу система власти. Да ли можда НАТО може да заустави шверц, да ли може ефикасно да се бори против трговине наркотицима? Не, НАТО је намењен за друге задатке, али, нажалост, не излази на крај ни са задацима због којих је створен. Зато одлука о увлачењу Црне Горе у НАТО није војна него политичка. На тај начин покушавају да, како је са правом речено, напросто анектирају ту територију и, нажалост, црногорске власти немају мудрости да би схватиле да ће тако постати не само вазали него, не бих хтео да употребим реч робови, али то је врло близу улоге у коју доводе и себе и свој народ. Не бих имао ништа против ако би одлука о уласку у НАТО била донета на основу воље већине народа као што је то било у балтичким земљама. То је њихово право. Али када се таква одлука доноси очигледно против воље већине народа, то не може да доведе до мира. Замислимо шта ће се десити ако дође до неког сукоба унутар Црне Горе, ако она буде чланица НАТО-а? Шта у тој ситуацији треба да ради НАТО? Да ли ће НАТО растеривати људе?
Не желим да Црна Гора буде концентрациони логор НАТО-а. Али одлуку не треба да доносимо ми, одлуку треба да донесе црногорски народ. И рачунам на то да ће бити све више људи који имају такав став, јер доста је колапса, криза и ратова на Балкану. Народи Балкана су се веома много напатили и то треба да остане у прошлости. Желим мир и просперитет и Србији, и Црној Гори, и Босни и Херцеговини, и Македонији, свим земљама. Чак и најсложеније проблеме треба решавати мирним, цивилизованим путем. А то је могуће само онда кад се одлуке ослањају на вољу народа.
Док се Црна Гора приближава НАТО-у, Русија наоружава Србију…
— Русија разуме значај јачања одбране и безбедности Србије и шириће војно-техничку сарадњу која за наше земље значи, између осталог, јачање мира и реда не само у Србији, него и на Балкану, јер Србија је данас регионални лидер безбедности и умногоме и од позиције и снаге Србије зависи то каква ће бити ситуација на Балкану.
Али да завршим о Црној Гори. Ми нипошто не треба да се зауставимо на објашњавању Западу и америчким друштвено-политичким снагама оних одлука на које их подстичу чиновници из НАТО-а и власти Црној Гори. У суштини, власти Црне Горе желе да страни војници прикривају њихове афере са шверцом и корупцијом. И то морају да схвате и у Америци, и у Европи људи који доносе одлуке. Необично је да ће демократске земље својим снагама прикривати криминалну активност. То се не уклапа у представу о цивилизованим земљама.
Сад неколико речи о развоју војно-техничке сарадње. Ми веома добро схватамо да су ризици који постоје данас на Балкану многобројни и различити. Говорили смо о ситуацији у Црној Гори, о ситуацији у Босни и Херцеговини, Македонији. Зато је Србији, да би заштитила свој суверенитет, неопходно да има савремену, добро наоружану војску. Штавише, могућност ширења сарадње у војно-техничкој сарадњи са Русијом, шанса је за српску економију, индустрију да реализује потенцијал који постоји у читавом низу различитих пројеката, почевши од авијације, па завршно са оклопно-техничким средствима. Рачунам на то да ће проширење војно-техничке сарадње које је у току и које је добило подршку на недавном сусрету Александра Вучића са Владимиром Путином у Москви допринети потражњи за научним пројектима у Србији, активирању талентоване омладине, отварању нових радних места. То може бити једна од локомотива развоја српске економије и, наравно, развоја наше сарадње, не само у војној сфери, него и у различитим гранама цивилне индустрије.
Србија треба да добије од Русије шест „мигова“, 30 тенкова, 30 оклопних возила, чак се помиње могућност да добијемо С-300. Али неки оптужују Русију да тиме што даје оружје Србији, наводно наговештава некакав рат…
— Русија продаје своје оружје у више од 100 земаља света и руски системи наоружања су међу најтраженијим и најпоузданијим у свету. То што ми помажемо Србији да ојача свој одбрамбени потенцијал, нипошто не говори о томе да смо заинтересовани за раст ескалације, напротив, што Србија буде боље заштићена, то је мањи ризик од избијања конфликта на Балкану, јер је неопходно охладити усијане главе у оним земљама које желе да на неки начин врше притисак на независну Србију.