Пише Станислав Стремидловски
Председник Турске Реџеп Ердоган има намеру да на Велики Петак 14 априла, заједно са руководством своје владајуће партије Праведност и развој и религиозним лидерима Истанбула посети музеј Аја-Софију која је првобитно била православни храм Свете Софије и да се у њој помоли као муслиман.
Избор времена за муслиманску молитву у бившој црви није случајан. Велики Петак је ове године управо 14 априла, а то је дан када хришћани спомињу осуду на смрт, муке на крсту и смрт Исуса Христа, а такође и скидање његовог тела са крста и сахрањивање. Ако се зна да православни и римокатолички Васкрс ове године пада у исти дан, јасно је да Ердоган шаље јаку и вишезначну поруку.
По свему судећи, он наставља да игра на религиозну карту уочи свог референдума заказаног за 16 април, на којме ће се решити хоће ли Турска бити парламентарна или председничка република, након што је Ердоган изјавио да ће одустати од уласка у ЕУ јер је то хришћански савез. Међутим, део интриге је у нечему другом.
Турски историчар и писац Мустафа Армаган је недавно промовисао своју књигу у којој тврди да је Ататурков потпис на акту којим се Храм Свете Софије проглашава за музеј фалсификован. Армаган тврди да је Ататурк био под великим притиском западних земаља, нарочито америчког амбасадора Џозефа Груа, да донесе одлуку о претварању џамије у музеј.
Света Софија је у свом садашњем виду, без минарета наравно, почела да се гради 532 године у време византијског императора Јустинијана I. Она је хиљаду година, све до изградње римске цркве Светог Петра, била највећи хришћански храм у свету.
Истина је да је Ататурк 1935 године специјалним декретом Свету Софију прогласио за музејски комплекс и да се то потпуно уклапало у његову политику градње световне државе. И да тадашњи амбасадор САД у Турској са тим није имао никакве везе.
Турски историчари сада покушавају да од Ататурка направе муслимана, а то значи само једно, да Ердоган не располаже имиџ-потенцијалом да крене у реисламизацију Свете Софије, упркос томе што се још 2006 године у Аја-Софији појавила просторија за муслиманске религиозне обреде, што су суре Корана 6 јуна те године први пут за последње 82 године звучале под сводовима централног нефа храма-музеја, а 1 јула се из њега чуо мујезинов позив на молитву који су још преносили главни турски телевизијски канали.
Треба имати у виду и да је 2012 у џамију била претворена византијска црква Аја-Софија у Измиру, која је такође имала статус музеја, слично као цариградска Света Софија, а да је 2013 године таква судбина задесила и Аја-Софију у Трабзону.
Све су ово знаци демонстрације не само поптуне исламизације и одустајања од кемалистичке политике, него и истурање у први план недавног завојевачког присуства Турака у Малој Азији. Наравно, ради тога би било боље градити џамије, а не претвара у њих хришћанске цркве.
Последње хришћанско богослужење у Светој Софији у Цриграду било у ноћи 28 на 29 мај 1453 године. Наредног дана су опседнути град заузеле Османлије.
Председник Турске најављеном молитвом у Светој Софији тражи подршку тачно одређених снага унутар земље. Те снаге су, за разлику од армије која још од Ататурковог времена наступа као гарант световног карактера државе и непроменљивости принципа кемализма, расположене претежно происламистички.
Како указује италијански католички портал AsiaNews, Ердоган, који је већ добио надимак „нови султан“због свог политичког радикализма, на тај начин подстаћи муслимане да кажу ДА на референдуму о изменама Устава Турске који ће бити одржан 16 априла.
„Период, који је започео 1923 године ће се за који дан завршити. И тачка“, рекао је Ердоган, а цитира га AsiaNews.
Још један важан моменат. 2014 је била година активизације контаката између Анкаре и Ватикана. Крајем јануара и почетком фебруара је у Турској боравио милански архиепископ, кардинал Анђело Скола. Он је тада изразио наду да ће на острву Халки Цариградска патријаршија отворити богословију која би могла да буде центар изучавања ислама и међурелигиозног дијалога хришћана и муслимана.
У новембру 2014 је Турску посетио папа Франциско који је био радосан што може да види земљу богату природним лепотама, историјом и траговима древних цивилизација која је мост међу континентима и различитим културама. Франциско је рекао да је та земља драга свим хришћанима јер је у њој проповедао апостол Павле, а у њој је одржано и првих седам Васељенских сабора, док је у Ефесу, по предању, неко време живела и Богородица Марија.
Међутим, Анкара је, изгледа, решила да прошири зону потенцијалног конфликта са Западом који она сада означава само као хришћански. У Турској и са Турском се нешто кува. Али, шта?
Да не почињу да се обистињују хришћанска пророчанства?
Ката
Извор fakti.rs