Русија је поново уложила вето на резолуцију Савета безбедности УН о Сирији. Овога пута резолуција се тицала оптужби упућених сиријским властима на челу са Башаром Асадом и примене хемијског оружја против сопственог народа која им се приписује. Разматрање документа је обновљено после америчког бомбардовања Сирије 7. априла и сусрета шефова дипломатија Русије и САД. Сергеј Лавров и Рекс Тилерсон су изјавили да су постигли договор о заједничком разматрању ситуације, али је на седници УН, благо речено, поново дошло до конфронтације.
Извор: Руска реч
У чему је суштина резолуције?
Документ су Савезу безбедности УН поднеле три земље: САД, Француска и Велика Британија. Он се тицао примене хемијског оружја 4. априла у Сирији у Кан Шејкуну (јужна провинција Идлиб). Како се наводи у извештају власти САД, трупе Башара Асада су користиле сарин „против опозиције са циљем да спрече губитак територије коју сматрају критичном за свој опстанак“. Тако се, према тврдњама америчких специјалних служби, на удару нашло локално становништво. Погинуло је од 50 до 100 људи. САД су убеђене да опозиција није могла исфабриковати инцидент.
У нацрту резолуције се захтева да власти Сирије ставе на располагање све податке о ваздушним операцијама на дан напада на Кан Шејкун. Између осталог, Дамаск би морао навести имена „свих капетана сваке летелице, и организовати сусрете са њима, а такође омогућити приступ војним базама са којих је напад могао бити извршен“. У случају да се потврде сумње Сирији би претиле санкције и примена војне силе против ње.
Зашто резолуција није прихваћена?
У среду 12. априла је за документ гласало 10 чланица Савета безбедности. Против су биле Русија и Боливија, а уздржане су биле три чланице Савета безбедности: Кина, Етиопија и Казахстан. Будући да нацрт резолуције није имао већину гласова неопходну за његово усвајање, Руска Федерација је као стална чланица искористила своје право вета.
Британски стални представник у УН Метју Рајкрофт изјавио је да Русија „злоупотребљава“ своје право вета бранећи власти Сирије. Заменик сталног представника Русије у УН Владимир Сафронков је одговорио да Лондон „опслужује интересе оружаних формација од којих многе кољу хришћане и друге мањине на Блиском истоку“.
Шта Русија мисли о резолуцији?
Русија сматра да резолуција „није сврсисходна“ и зато је против ње. Ако би резолуција била усвојена то би „фактички означило легитимизацију“ ракетног напада на Сирију који су САД извршиле мимо међународног права, тј. пре спроведене истраге и без дозволе Савета безбедности УН, објаснио је став Москве руски представник у УН Владимир Сафронков.
Његов говор на седници Савета безбедности је био доста упечатљив. Он је оштро реаговао на Рајкрофтове речи да Москва пружа „нечасну подршку“ сиријским властима на челу са Асадом, „који је убица и злочинац“, и да је „Москва изгубила поверење“, мада још није касно да се Кремљ предомисли.
„Ствар је само у томе, и то већ многи знају у УН, да сте се ви уплашили и не можете мирно да спавате, страхујући да ћемо ми сарађивати са Сједињеним Америчким Државама. Ви се тога бојите и све чините како би наша сарадња била пољуљана“, изјавио је Сафронков, обративши се британском дипломати на „ти“. Затим је од британског колеге затражио да га пажљиво слуша и рекао: „Гледај у мене, не скрећи поглед! Зашто скрећеш поглед?“
Касније је из Кремља саопштено да се Сафронковљево излагање не третира као недопустиво. „Није речено ништа увредљиво. <…> Ако бисмо били млитави, касније би последице биле трагичне“, прокоментарисао је портпарол председника РФ Дмитриј Песков.
Русији се није допала резолуција „тројке“. Да ли је она предложила своју варијанту?
Поред резолуције „тројке“ Савету безбедности су била поднета још два нацрта. Један од њих је био „компромисна“ верзија онога што су на крају предложиле САД, Велика Британија и Француска. У њему је захтев да се на располагање ставе сви подаци о летовима и да се омогући приступ војним базама био замењен захтевом да се „у потпуности сарађује“ са групом иследника и УН.
Трећи нацрт је поднела Русија. Његова суштина је у спровођењу истраге, „а не у именовању криваца пре него што буду утврђене чињенице“. Руска Федерација је предлагала да се на лице места у Кан Шејкун пошаљу представници УН и Организације за забрану хемијског оружја.
Какве се последице сада могу очекивати?
По свему судећи, никакве. Русија већ осми пут блокира резолуцију везану за сиријски конфликт, и ниједном није било никаквих значајних последица. „Уједињене нације већ одавно представљају један велики форум за изношење својих мисли, својеврсни међународни Хајд парк“, рекао је за „Руску реч“ директор Међународног института за политичку експертизу Јевгениј Минченко. По његовим речима, што време више одмиче у Уједињеним нацијама се све мање доносе неке стварне одлуке, мада је и тај формат потребан.
„Ми смо унапред знали да ће на њега [нацрт резолуције] бити стављен вето. Поставља се питање колико све то има смисла“, рекао је на седници дипломата из Боливије, претпоставивши да је то начин на који Запад покушава да утиче на преговоре између САД и Русије. Међутим, све је то уствари „велика илузија“, чак иако неко међу западним партнерима сматра да може вршити притисак на Русију тиме што је оставља саму у УН, сматра Андреј Суздаљцев, заменик декана Факултета светске економије и међународне политике Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“.
„Савет безбедности је данас једини стални формат у систему међународних односа где земље могу изнети своје примедбе једна другој и аргументовати их. Узгред, добро је што сви тамо говоре отворено. Наши партнери се такође не уздржавају много. Дипломатија понекад уступа место полемици. Понекад је то корисно“, рекао је он за „Руску реч“.