Данас је један од најзначајнијих датума у српској историји. Пре тачно 150 година је београдски мухафиз Али Риза-паша симболично предао кнезу Михаилу кључеве Београда и других српских градова. Уз велику и помпезну свечаност на Калемегдану је извршена и смена страже, а на тврђави се завијорила српска застава.
Тог 3/15 јуна 1862 године око 16.00 је на Чукур чесми турски војник ранио српског дечака Саву Петковића, шегрта бакалина Алексе Николића, због спора око тога ко ће први наточити воду. Ово је био узрок озбиљног пушкарања између наших жандарма и њихових низама у коме су страдали и наши и њихови (међу њима и Сима Нешић, полицијски преводилац, по коме Симина улица носи име).
Два дана касније око 9.00 су, током сахране погинулих, Турци почели да бомбардују град са тврђаве, због чега се народ разбежао а сандуци са мртвима остали на сред улице. Гранатирање је трајало скоро читав дан.
Док се све ово дешавало, кнез Михаило је био у Лозници и спремао се за рат са Турском за коначно ослобођење српских градова у којима су се и даље налазиле османлијске посаде. У Београд стижу добровољци из унутрашњости жељни туче са Турцима, стиже и кнез који проглашава опсадно стање и позива на ликвидацију отоманског присуства, али се ситуација постепено смирује.
Михаило Обреновић, као рационалан политичар, схвата да се не треба ићи „лопатом на багер“, па шаље Филипа Христића у Лондон да протестује и да се дипломатским путем избори за оно што хоће. Ово се показало као мудро решење, пошто је ускоро постало извесно да ће Турци напустити велики број утврђења, са изузетком Београда, Шапца, Смедерева и Кладова, уз рушење Соко Града код Љубовије и Ужичког Града.
Три године касније је кнез Михаило кренуо у нову дипломатску офанзиву. Писао је Порти и добио узвратни одговор великог везира Али-паше који му је јавио да султан Абдул Азиз уступа Србији све градове у којима се налазе отоманске посаде, под условом да се поред српског на њима вије и турска застава. Позван је у Истанбул да прими ферман лично од султана почетком 1867 године.
4/17 априла је кнез Михаило стигао у Београд. Поздравио га је одушевљени народ, а Београђани су увече приредили бакљаду какву престоница до тада није видела. Два дана касније је на Калемегдану је прочитан султански ферман а Али Риза паша, последњи турски заповедник београдске тврђаве, је предао кнезу Михаилу кључеве Београда.
Кнез је свечано ушао у Горњи град у пратњи стрељачке чете која је сменила турске страже. Увече је у згради Београдске општине организован бал.
У наредним данима, Србија је преузела и остале тврђаве. Капетан Лазар Цукић је примио Шабац, мајор Љубомир Узун-Мирковић Смедерево, а капетан Милутин Јовановић Кладово.
Ката
Извор Telegraf.rs