Косово је неправедно отето, а Србија свој суверенитет треба да настави да брани достојанствено, онако како је то и до сада чинила. То, између осталог, поручује у ексклузивном интервјуу за „Новости“ Жан-Лик Меланшон, један од четворо кандидата на француским председничким изборима који, према испитивањима јавног мњења, имају готово подједнаке изгледе да у недељу буду међу двоје који ће се пласирати у други круг.
*Пред сто хиљада људи и Марсељу и током ваших многобројних интервенција за време кампање истакли сте да је независност Косова била против међународног права. Како Србија може да брани свој суверенитет у таквој ситуацији?
– Добро је познато да је међународно право погажено у случају Косова. Најпре није поштован закон, а онда је примењенаи сила. НАТО је деловао једнострано, без одобрења Савета безбедности, и током три месеца, дању и ноћу, бомбардовао СРЈ, и то после преговора, или боље речено, ултиматума у Рамбујеу. Било је то први пут после 1945. године да је у Европи нападнута суверена држава.
У то време сам био један од ретких посланика који је гласао против бомбардовања. Већ тада сам био свестан да то ће то створити само патњу, тугу, губитке људских живота и уништавање српске привреде. Нисам ли био у праву? Бомбардовањеуопште није решило проблем.
Србија је суверена држава која ће сама да одлучи шта је за њу добро и како да се брани. Лично, сматрам да треба да остане при свом ставу да се поштују међународни закони, резолуција УН и њена Повеља.
Док неки себи дају унилатерално право силе, Србија одговара на цивилизован начин, дипломатски, снагом закона. Стоји на конзистентној и стабилној позицији одбране својих граница и свог устава. У томе може да се ослони на многобројне државе које не признају ову покрајину као независну државу.
* Уколико постанете председник, може ли Србија да рачуна на то да ће Француска поништити признање једнострано проглашене независности Косова?
– Многи су ме у Француској критиковали када сам предложио организовање конференције за мир и стабилност у Европи, од Атлантика до Урала. Они који се не слажу са мном кажу да желим да отворим дебату о свим границама у Европи. Били су, међутим, много мањеувиђавни када су прихватили промену граница у Југославији. Не само комадајући је, него, такође, стварајући вештачку државу Косово која, што се мене тиче, не постоји.
Као европски посланик, никада не гласам за било који текст у коме се помињеКосово. Јер, ја не признајем Косово. Зато што поштујем границе.
Током једне конференције неки официр КФОР је поносно објаснио да је устав Косова писао НАТО у сарадњи с ЕУ. За нас, Французе, и то од Револуције 1789, устав је врховни акт слободног народа. Каква је, онда, одрживост Косова, каква је слобода за његове грађане у таквим условима? Сви губе у овоме. Та творевина је вештачка.
Коначно, суштинско питање је оно у вези са стратешким положајем Косова и највеће америчке војне базе у Европи. Нема потребе да околишемо. То је главни разлог за овакву стратегију. НапредаовањеНАТО ка истоку је опасно. Јасно се томе противим. Бићу председник мира на континенту који нам је свима заједнички.
*Предложили се организовање велике међународне конференције да би се утврдиле границе на основу самоопредељењанарода после серије отворених питањау том правцу последњихдеценија. Да ли то значи да би у том случају и Република Српска у Босни такође могла да претендује на независност?
– У случају Босне и Херцеговине, и Републике Српске нарочито, овака конференција је од кључног значаја. То је једини, цивилизовани и дипломатски начин, да се избегне насиљеза које нико нема интереса да се шири на нашем кониненту и да се гарантује стабилан договор. Не припрема се мир припремајући рат, мир се ствара радећи на њему. Исто важи и за Донбас, Македонију, Косово, Шкотску или уједињење Ирске… Свака земља би тако могла да направи листу гаранција које тражи да би мир био поштован на њеним границама.
Два основна правна принципа, неповредивости граница и самоопредељења народа, легитимни су, али су противни један другоме. Оба су присутна у Повељи УН.
Само конференција која ће гарантовати границе и стабилност на континенту може да омогући народима да остваре више циљеве.Довољно смо зрели у Европи да бисмо то разумели, ми који смо успели да започенемо два велика светска рата, од којих се не зна који је био страшнији.
Осим тога, разбијање Југославије може бити бескрајно, што доказује грешку почињену њеним растурањем. Нико није победио.
У том смислу, нарочито поштујем став Србије, која се позиционира као њен наследник, са нацијом без комплекса отвореном за друге народе из региона, у чијем саставу су и атеисти и различите религије.
* Колики је данас ризик од рата између великих сила, који би могао да започне у Сирији, али и на Балкану, уколико се ништа не промени у актуелним политикама?
– Ескалација је видљива. Заснована је на неодговорним политичким ставовима. Узмимо случај Сирије и 59 „томахавка“ које је лансирала америчка војска. Предсеник Трамп је сам на себе пруезео такву одлуку, кршећи међународно право и, што је још горе, у супротности са уставом сопствене земље, јер представнике народа ништа није питао. Иронично, иако оваква одлука крши право, Франсоа Оланд и Ангела Меркел су се утркивали ко ће први да је подржи. Да ли заиста мислите да ће та бомбардовањарешити било шта?
Ако оштро осуђујемо хемијске нападе у Сирији и одговорне за то, ко год они били, бомбардовање које су извеле САД не може бити легитимно.
Да би се усвојила кредибилна и јака позиција за мир, Француска мора да изађе из НАТО. Ми нисмо западни народ у америчком смислу речи, који укључујечак и Јапанце, већ универзална нација. Француска је присутна на пет континената, има другу по величини поморску територију на свету, поседује нуклеарно одвраћањеи биће вероватно једина земљаиз ЕУ као стални члан СБ УН, имајући истовремено своју најдужу границу са Бразилом. Водићу политику независне и несврстане сарадње.
*Како гледате на историјске и актуелне везе између Француске и Србије?
– Познато је да су односи између наше две старе државе дубоки кроз историју. Нашим заједничким победама, нашом проливеном крвљу, делимо исти идеал.
Када је реч о данашњим везама, чини ми се да Франуска није била у својој најбољој улози. Жртвовала је сопствене итересе које је имала са Србијом да би заштитила и одбранила европски пројекат почетком деведесетих. Немци су, међутим, пожурили да признају Словенију и Хрватску, и тако разбију Југославију.
Знаћу сутра да рачунам на Србију да бисмо промовисали мир на континенту и развили секторе будућности, у производњиенергије и дигиталном домену, јер је Француска на првом месту земаљапо инвестирању у овим областима.
Садашњиратови који се воде на путевима нафтовода и гасовода, и тероризам који нас погађа, само су средства која неки користе да би дестабилизовали друге земље.Суштина ствари су, наравно, гас и нафта. А море садржи 75 пута више енергије од оне која нам је потребна на земљи. То је еколошка област будућности. Само пројекти од колективног итереса су они који ће осигурати мир.
Када сам предложио да пређемо на стопроцентно обновљиву енергију, намера ми је била да обезбедим енергетску независност Француске. Данас зависимо од уранијума потребног нашим нукеларним централама.
На културном нивоу, наше две земљетакође деле заједничка правила. Као у поезији, на пример. Веома мало народа у савременом свету негују дванаестерце. Само Французи и Срби су способни да осмисле тако нешто.
*Има ли Србија своје место у ЕУ?
– Противник сам ширења ЕУ, под овим условима. Циљ мултинационалних компанија је да на овај начин пронађу јефтинурадну снагу и експлоатишу исток у оквиру заједничког легалног оквира. Тај процес истовремено уништава радна места на западу. Половина делокализација предузећа у Француској извршена је унутар ЕУ. Радник у Украјини данас кошта мањенего у Кини. Онда се лако разуме интерес неких да Украјину виде у ЕУ.
Што се тиче извештаја ЕУ о проширењувезаних за Србију, ту сам направио изузетак. Гласао сам за. Не због европског система пореског и социјалног рата међу земљама, већ због Србије и изазова које је ваш народ морао да прође протеклих година.
*Треба ли Србија истовремено да задржи и блиске односе с Русијом?
– Као што сам већ рекао, Србија је суверена земља и Срби ће о томе одлучити. Ако мене питате, Србија, као и Француска, треба да задржи везе са Русијом, због свих горе наведених разлога. Многи све то своде на питање“за или против Путина“. То нема смисла, ради се о државном континуитету и вишим државним интересима. Де Гол је преговарао са Стаљином, иако није био комуниста, као што је Француска била прва земља која је признала Кину Мао Це Тунга, а да није била маоистичка.
Имам визију независне Француске. У том смислу, Србија поседује завидно дипломатско искуство проистекло из времена док је била део СФРЈ и несврстаног света. Мислим да та несврстаност чува државни суверенитет.
Аутор:
Извор: Вечерње новости