Хашим Тачи наставио је са увредљивим реаговањима на критике званичника ЕУ, који сматрају претећим његове изјаве о националном уједињењу Албанаца, и назвао је „одвратним“, како је оценио, „пријатељске односе званичника ЕУ са Београдом“.
„Ти пријатељски односи званичника ЕУ са Београдом и такве изјаве су веома досадне, одвратне и неприхватљиве за Косово, поготово због неоправданог кашњења у визној либерализацији са Косовом“, рекао је Тачи, преноси приштински „Газета експрес“.
Према његовим тврдњама, „српски национализам је претња по ЕУ“, а „Београд наставља да ради на дестабилизацији региона и успостављању моћног утицаја Русије у Србији, укључујући војне базе и борбене авионе МИГ“.
Тачи је и синоћ на Фејсбуку непримереним речима назвао наводну пропаганду Србије о покушајима за стварање „велике Албаније“, а ЕУ позвао да не потпада под тај утицај и да „Косово“ третира као „независну и суверену државу“.
Претходно је у понедељак Тачи путем те друштвене мреже критиковао реаговање европског комесара Јоханеса Хана на изјаве политичара Албанаца о промени граница на Западном Балкану, наводећи како то показује како Европској унији „недостају вођство и визија“ у конкретизацији европске перспективе за „Косово“.
ДОЈЧЕ ВЕЛЕ: ЗАПАЉИВЕ ИЗЈАВЕ АЛБАНСКИХ ЛИДЕРА РАЗОЧАРАЛЕ ХАНА
Запаљиве изјаве о некаквом уједињењу Албаније и „Косова“, а затим и југа Србије, унеле су нервозу и у региону, али и у Бриселу, па се поставља питање: има ли Европска унија начине да реагује на такве претње, пише Дојче веле.
Европски комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан каже да је разочаран због запаљивих изјава појединих лидера на Западном Балкану.
Ханова оцена, али и упозорење, јесте да се такве изјаве лако могу обити о главу онима који их изговарају.
„Желим да изразим своје разочарање, чак и изнервираност, због запаљивих изјава појединих лидера у региону. Такве поруке које могу да се схвате као мешање у унутрашња питања суседних земаља и призивају на мењање граница нису прихватљиве и више су него контрапродуктивне“, поручио је европски комесар надлежан за проширење и земље које се налазе на путу интеграција у Европску унију.
Та изјава Јоханеса Хана, прва је конкретна порука Уније на синхронизоване најаве албанских лидера који су прошле недеље, почев од Тиране, преко Приштине, до Бујановца, подсећали на идеју о стварању „велике Албаније“.
Иако је у свом интервјуу премијер Албаније Еди Рама јасно навео да „уједињење „Косова“ и Албаније није нешто што он прижељкује“, у Србији се, селективно, чуо само део у коме Рама говори о могућности таквог уједињена. То је изазвало лавину алармантних коментара званичног Београда, почев од тога да је у питању „највећа претња за мир и стабилност региона“, па до најава могућег „новог рата на Балкану“ који ће укључити и Црну Гору и Македонију. Истовремено, у Подгорици и Скопљу су готово игнорисали ту ситуацију.
Разговор са Ханом у Бриселу био је довољан да и шеф дипломатије Србије Ивица Дачић „спусти лопту“ и „европски“ сагледа ситуацију. „Балкану су потребни заједнички интереси, а не повратак у прошлост, изазивање сукоба и претње миру и стабилности“, поручио је Дачић. Ипак, он није изоставио да напомене да „и политичари из Србије могу да говоре о идеји да сви Срби живе у једној држави и да се то односи на Републику Српску и Србе у Хрватској и Црној Гори“, али и да дода да то „не би водило путем напред, него у прошлост“.
И док шеф дипломатије Србије броји нова поглавља у преговорима Србије и Европске уније и говори о „доброј динамици“ тог процеса, албански премијер Еди Рама оцењује да су отворена врата ЕУ једини начин да Западни Балкан остане у „мирном и кооперативном“ стању. У супротном, Рама упозорава да ЕУ чека „ноћна мора“ коју ће направити Балкан ако „полуди“.
Рамино подсећање на већ виђени „балкански сценарио“ заправо је политички притисак упућена директно, ако не и искључиво, на адресу Брисела.
Чињеница је да Албанија већ дуго стагнира на свом путу евроинтеграција: пет година је чекала на статус кандидата који је, после захтева који је поднела 2009, добила тек 2014. године.
До данашњег дана, Тирана није отворила ниједно преговарачко поглавље у приступним преговорима са Унијом. Услов ЕУ, на првом месту Немачке, за почетак приступних преговора са Албанијом, јесте напредак у области владавине права у тој земљи. Постојећа листа домаћих задатака Тиране је и дуга и захтевна – почев од реформе правосуђа, јавне управе и изборног система, па до сузбијања корупције и борбе против организованог криминала.
/Новости