Уз молбу Богу да сви грешимо, све балканске коцкице новог рата су спремне. Бајден је посетио Балкан, а он као птица злослутница никада не доноси добро, већ, углавном, ветрове новог рата. Албанци су преко својих представника најавили стварање Велике Албаније и сукобе са Србијом. Македонија је прокључала и дошло је до сукоба Албанаца и Македонаца око преузимања власти. Пуч није успео, македонски народ брани свој парламент. Пре девет дана Шефкет Муслуи са лидерима тзв. Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца из села Осларе, Несланце и Кончуљ састао се са представницима Албанаца из Албаније и са Косова како би разматрали мере у даље деловању и како провоцирати Србију. Албанци су добили налог да изазову нове сукобе, а они то никада не раде без подршке својих савезника на Западу.
Шта мора чинити српски народ?
Србија није спремна на рат и сваки дан одлагања истог, нама доноси драгоцено време да се припремимо за оно што неумитно долази. Из тог разлога не би требало да очекујемо да у овој ситуацији Србија реагује веома оштро до тренутка могућег албанског напада на Србе. У очима Запада Срби су увек били „реметилачки фактор“ и требало би овај пут да научимо лекције из историје, те не трчимо пред руду да својим реакцијама доливамо уље на ватру. Уместо тога, најбоље је да реагујемо умерено до тренутка када то отворено почне да угрожава наш народ и националне интересе. Пас који лаје не уједа: ако Јонуз Муслиу лаје, а ниједног Србина не дира, пустимо пса да лаје. Уколико он доведе до тога да неки Србин страда, онда се мора реаговати брзо и енергично. Добра ствар јесте што Србија данас није сама – има Русију уз себе – али ће и Русији бити теже да Сбији помогне, ако сама Србија буде сносила кривицу за ексалацију насиља. Зато је потребно играти паметно: трпети до црвене линије, како би свака наша реакција после преласка црвене линије од стране Албанаца, била оправдана.
Српски народ у Србији у том, могућем тренутку сукоба, мора се понашати државотворно. Морамо научити једном како се понашају Албанци, Хрвати и Муслимани. Они се у својој унутрашњој политици непрестано деле, свађају и не налазе заједнички језик, али, уколико је угрожен општи национални интерес, они се апсолутно уједињују и делују заједнички против спољњег непријатеља, док петих колона у позадини готово да нема. Српски народ има искуства из историје да је пета колона често у праскозорје рата изазивала проблеме у српском дворишту док су непријатељи надирали споља. Један од таквих примера је 9. март 1991. када се Туђман спремао да заврши геноцид из 1941. (што је и признавао у својим књигама), а у Београду су неки, данас отворени натовци и западњаци, хтеи да изазову грађански рат и крвопролиће. Такви су и петоколонаши који су за време агресије 1999. Изигравали исправљаче светске неправде, те за њу нападали српски народ и руководство као кривце за рат. Ко год да је на власти у тренутку могућег сукоба, једина улога народа мора бити да власт натера да реагује како потребе ситуације захтевају.
Будимо паметни и стрпљиви, без наглих реакција, а енергични и оштри ако непријате пређе црвену линију. Будимо уз македонски народ, јер само тако и уз себе и Србију. Сујета нам не сме дозволити да због НАТО агресије данас нападамо тај братски народ. Није њихова мука ништа већа од наше нити су њихови непријатељи ишта слабији од наших. Братски македонски народ се данас бори и за Србију, а Срби, ако дође до онога што нико не жели, морају реаговати оштро и против непријатеља и против пете колоне која ће хтети да изазове нереде у Београду. Победа ће бити наша!
Ненад Узелац