Протест испред споменика захвалности Француској – ово вам нећемо опростити

Данас се на Калемегдану у Београду, испред соменика захвалнсти Француској, одржава протест Удружења породица убијених и киднапованих људи на КиМ поводом одбијања француског суда да уважи захтев Србије да јој се изручи злочинац Рамуш Харадинај.

Мајке и најмилији убијених шаљу поруку „захвалности“ француској држави за велики грех који ће заувек остати на савести француског народа.

«Имате ли стида када злочинцу поклањате слободу?»

«Да ли сте свесни да његове жртве поново убијате?»

«Да поново мајкама убијених војника поново ране отварате?»

«Имате ли савести пред својим прецима који су се заједно да српским народом борили у оба велика светска рата?»

Представници удружења су обавили споменик црном траком у знак жалости због одлуке француског суда којом су омаловажили вековно пријатељство између српског и француског народа.

Од споменика је колона протестаната кренула у шетњу Кнез Михајловом према Скупштини Србије.

Након српског пробоја Солунског фронта, када је српска пешадија за 45 дана прешла 600 км, а француски генерал Франше д’Епере записао да ју је и француска коњица једва сустизала, звона на цркви Нотрдам су звонила непрекидно 24 сата у част српске војске.

Тада је око 62 000 војника државе за коју многи више нису ни веровали да постоји, одлучила о исходу победе која је практично окончала Први светски рат. Француска је била савезник те војске.

„То су сељаци скоро сви. То су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине“, записао је француски генерал д’Епере.

Шта се то догодило са том Француском?

Можда се то пита и председнички кандидат Марин ле Пен која је, током предизборне кампање, осим француске, дозволила развијање само српске заставе током њеног обраћања француском народу.

Ката и Лола