Иза „Велике Албаније“ стоје они који би да сударе Русију и Турску, Православље и Ислам

Пише Дане Чанковић

Мој наслов овог текста је „Ко заиста стоји иза пројекта Велика Албанија?“, а могао би бити и „Да ли Вучић угрожава најважнији интерес Русије и Турске, Православља и Ислама?“

Иза пројекта „Велика Албанија“ стоји антирелигиозни центар моћи који контролише САД, Енглеску, НАТО, са основним циљем да увуку Турску и Русију у рат и на тај начин спрече једну врсту њиховог савеза, али и Православља и већег дела Ислама. Такав савез Православља и Ислама је највећа препрека успостављању неправедне глобализације коју би водио споменути центар моћи, како би и преко такозване светске Владе загосподарио светом.

Пре више година сам у текстовима спомињао да ће САД гурнути Турску до једне тачке са које нема повратка, а први следећи корак је велики балкански рат. САД су дале зелено светло Турској да на Балкан уђе са капиталом и политичким утицајем, како би је увукли у замку обнове Отоманске империје и са муслиманима на Балкану ушла у рат против Православља.

Центар моћи све то ради у „белим рукавицама“ као и тајне службе САД и Енглеске. Зато би била занимљива спознаја да је до Вучића дошла информација од америчких и енглеских служби о умешаности турских служби у вези пројекта „Велике Албаније“.

И није проблем у истинитости тих информација о спрези турских служби и покушаја реализације пројекта „Велике Албаније“, већ шта је циљ америчким и и енглеским службама. Оне гурају Турску у сукоб на Балкану, како би и Русију увукли у њега, а оне саме политиком „завади па владај“, са велике удаљености остваривале добит. И зато Турска треба све да учини како не би испровоцирала рат на Балкану, који није у интересу ни њој ни Русији, ни Православљу ни Исламу.

У пројекту стварања „Велике Албаније“ на свој начин учествују и одређене хрватске службе, које тако враћају дуг. Хрватска ће у новим крупним догађајима на Балкану покушати да оствари максималистичке интересе. Њену лукаву политику не смеју потценити ни Срби, ни Бошњаци, али ни Албанци и Црногорци. У овим догађајима ни српски народ не сме остати по страни, јер је он огроман потенцијал. Срби се морају отрезнити, вратити себи. Њима је наметнута превара мултиетничности, братства и јединства, док су други стварали своје националне државе. Српски народ не може да рачуна на оне велике силе које су се из својих разлога ставиле на страну српских противника, али им не треба ни гурати „прст у око“.

Занимљива би била анализа: како би се део српских политичара и интелектуалаца понашао да је некадашња Русија на челу са Јељцином могла да спречи агресију НАТО на српски народ? Чак и сада они имају разумевања, да забораве.. да Србија уђе у НАТО, а већ одавно постављају питање – шта је нама Русија помогла.

То питање и такво понашање је последица претходних система СССР, а поготово Југославије, који су све чинили да што више посвађају братске народе, руски и српски. Да је Русија тада могла да спречи агресију НАТО, ето тим српским политичарима и интелектуалцима брисање и последње препреке савести да Србија уђе у НАТО. И поред тога, за њих и даље Русија не би ништа урадила за српски народ. Да не говорим о захвалности коју би требало да искажу Русији.

Српски народ сада треба да створи околности да му Русија максимално помогне. Русија на силу другоме не чини ни добро. У Сирији ју је на интервенцију легално позвала легитимна Влада.

И на крају, као и сваки текст, завршавам речима: Победимо кризу радом, радујмо се и радимо.

Ката

 

 

 

 

 

Извор fakti.rs