Пише Оксана Сазонова, уредница News Front Србија
Говор на видео-конференцији „Међународни тероризам као последица нацистичке идеологије“
Дотаћи се теме Балкана у дискусији о опасности од међународног тероризма није само интересантно, већ је апсолутно неопходно, уколико желимо да говоримо о тој теми на озбиљном аналитичком нивоу. И десило се да је пре само недељу дана стигла вест, погодна за нашу данашњу тему, да се то открило на невероватан начин.
Ситуација на простору бивше Југославије и околним земљама не представља само локалну војну операцију која се догодила и завршила. Хроника распада Југославије представља класичан пример како се ситуација закомпликује након неколико провокативних акција извана и како све последичне акције доводе до успеха отворено терористичких снага.
Класични западни опис југословенских ратова је да се за све окриве Срби, српски диктаторски режим који недовољно демократски разговара са суседима који су и довели до војних дејстава. Да ли је важна чињеница да је Слободан Милошевић постхумно ослобођен свих оптужби због којих је умро у затвору у Хагу? Свакако је важно. Али пред собом имамо чињенично стање да њега више нема. Ситуација се развија на неки други начин.
Конкретно можемо посматрати догађаје. Да ли је било геноцида у Сребреници? Није било, у питању је била војна акција. То је страшно, али нису страдали само муслимани. Постоје подаци независних европских стручњака о томе да је експлозија на сарајевској пијаци била планирана политичка провокација. Међутим, ови догађаји, за које се суди искључиво Србима, су довели до НАТО интервенције, удара против Републике Српске, сузбијања војних успеха војске босанских Срба и, као последица свега тога, до статуса Републике Српске у оквиру Босне и Херцеговине, који је још увек на снази.
У ствари, ситуација се одвијала по принципу „непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ“ и кампања против Срба је ишла на руку Босне, стране која је заправо изазвала сукоб објавом да се отцепљује од Југославије против воље српског народа. Крвави сукоб у Босни је пропраћен свим страхотама верског терора, укључујући етничко чишћење, концентрационе логоре, мучења и силовања. На страни Бошњака су се борили исламски екстремисти са Блиског истока, а неки од њих су касније остали у земљи. Сада је Босна коридор и директни добављач терориста ИД од Европе до Блиског Истока, а можда је ситуација и обрнута.
Постоји још један пример. По чему се оптужбе о томе да је сиријска Влада применила хемијско оружје разликује од оптужбе да су Срби наводно побили цивилно албанско становништво у селу Рачак на Косову и Метохији? По мало чему. Само садржајно. Као последица провокације у селу Рачак је уследило НАТО бомбардовање Београда и целе Југославије 1999 године. Тада су стручњаци, руски и страни, закључили да је то била операција у циљу да се елиминишу терористи који су преобучени у цивиле. На њиховој одећи, на месту рањавања, није било оштећења, нити очекиваних трагова барута. Али су последице уследиле. На Србију и Црну Гору је извршен војни напад, иако га тако не називају. Погинули су људи, деца. Политичке последице су обухватиле присилно повлачење југословенске војске и полиције са Косова и Метохије, долазак међународних организација и мировних снага 2008 и једнострано проглашење независности «Косова», које су прво признали Авганистан, Француска и САД. Било је извештаја у УН о ужасним злочинима Албанаца на Косову, а та страшна злодела су починили људи који су данас укључени у управљање делимично признате Републике. Данас из Приштине долазе врло провокативне и опасне изјаве о прекрајању граница на Балкану, које нису потребне чак ни самој Европи.
На почетку сам поменула актуелне балканске вести. Дакле, албански Премијер Еди Рама је рекао да постоји могућност уједињења са „Косовом“ уколико их не приме у ЕУ. Да, при том, подсетим да је по Уставу Републике Србије Космет њена аутономна област. Власти самопроглашене Републике, па чак и подручја централне Србије насељена Албанцима, су ту претњу са одушевљењем подржали. И на крају је дошло до сукоба у македонском Парламенту због растуће опасности од албанског фактора у овој земљи. А у позадини свега тога суд у Француској ослобађа злочинца Рамуша Хардинаја, човека који је у својим мемоарима описао како је убијао Србе.
Ствар је у томе да у почетку није било речи о подршци искључиво босанских Муслимана или албанског сепаратизма на Космету или отворено фашистичком пројекту Велике Албаније. Водила се борба по класичној шеми информационе провокације за оправдање војног атака на српско руководство и војску Србије. То је била акција, и то је веома важно, против снага које су се противиле терористичкој претњи на сопственој територији. Али, све се одвијало по принципу „непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ.“ И након антисрпске провокације у селу Рачак је бомбардован Београд, а косметским Албанцима је поклоњена држава на историјском делу Србије. Република Српска је остала у Босни. Сада је ситуацију немогуће вратити уназад нити је могуће рестартовати систем. Рачак је заборављен, Београд је бомбардован, млада трудна жена из путничког воза на линији Београд – Солун никада није постала родитељ, „Косово“ себе сматра државом, хапсе новинаре. Албански екстремисти су показали како се може отети туђа територија. И на „Косову“ се неће зауставити.
Некако сам избегавала да говорим о Сирији. Али Балкан..заиста се бојим да је он јасан пример како се ситуација развија након разних провокативних акција. На пример, против режима који се активно супротставља тероризму на својој територији.
Превела Ката