Победа опозиције у Херцег Новом, на локалним изборима пре два дана, надовезала се на оне из Будве и Котора. Демократска партија социјалиста не губи „тло под ногама“ само на северу (Беране, Петњица, Колашин, Плужине), него и на југу. Иако је партија Мила Ђукановића и даље (по освојеним мандатима) појединачно најјача, то ипак више није она снага која је „млела све пред собом“. У недељу му се испречио млади Алекса Бечић, лидер Демократске Црне Горе, изненађење новских избора.
– После Будве, Котора, слободан је и Херцег Нови! У односу на парламентарне изборе прошле године ДПС је пао за пет процената, док смо ми са 14 скочили на 25 одсто. После Будве, Котора, и након шамара у Никшићу, ДПС је у Херцег Новом доживео убедљиви политички нокаут – оценио је Бечић.
Носилац листе ДПС, Петар Поробић, некада сјајни ватерполиста и селектор, каже да тек следи анализа избора.
– Јутро је паметније од ноћи. У спорту се овакве ситуације дешавају, играте утакмицу, победите или изгубите, али увек треба дићи главу горе, идемо напред – поручио је Поробић, не истичући „белу заставу“.
Политички аналитичари оцењују да су резултати избора у Херцег Новом од већег значаја за односе на националном него на локалном нивоу. Остаје да се види да ли ће опозиција искористити нову шансу и објединити своје интересе у коначном рушењу актуелног режима на државном нивоу.
ДПС је на власти скоро три деценије и за то време променио се не само државни статус Црне Горе, него и многе друге околности. Харизма Мила Ђукановића очигледно опада пред налетом нових, млађих политичких противника. Политика коју је он водио значајно се мењала још од времена сарадње са Слободаном Милошевићем, до отклона од њега и подела у ДПС-у на два табора – „црногорски и српски“.
ДПС је преживело државна уређења од СРЈ, Државне заједнице СиЦГ, па до суверене Црне Горе. Међутим, бројне афере које су потресале, али и још дрмају врх партије, Ђукановићеве антисрпске поруке уочи новских избора, хапшења градоначелника из редова ДПС због сумњивих послова, као и опозиционара због наводне умешаности у „државни удар“, „гурања“ државе у НАТО, али и консолидовање политичких противника утицали су да Мило почне да губи и велике приморске центре.
Извор: Новости