Пре 72 године, улицама Београда су корачали војници Црвене Армије, славећи пораз нацистичке Немачке. Славећи ослобођење, и избављење из канџи фашиста милиона поробљених. Заједно са војском са брдовитог Балкана, заједно са својом православном браћом.
Стазама предака данас корачају неки нови ратници.
За разлику од славних предака, који су корачали са пушком у руци улицама разореног Београда, ови нови православни ратници славе Дан победе јездећи улицама на својим моћним двоточкашима.
Поносно.
Са Георгијевском лентом на грудима.
Са осећајем захвалности према прецима који су животе положили на олтар отаџбине.
Захвалности ветеранима, од којих су многи били тек стасали момци, или чак деца, када су се пушке латили да бране оно што су њихови преци на Церу и Кајмакчалану бранили.
Можда је Србија тек мала земља на брдовитом Балкану, али је ово земља ратника.
Земља, за чији се сваки грумен гинуло.
Историја се на Балкану крваво потписивала.
Управо због њих, наших предака, морамо чувати сећање на то колико је висока цена слободе, коју су наши преци платили. Да би ми, мирно спавали.
Као и прошле године, када се први пут у Београду организовала манифестација „Бесмртни пук“, улицама Београда су грмеле моћне машине Ноћних вукова.
Данас су вукови били претходница „Бесмртног пука“, претходница коју су београђани са дивљењем посматрали.
Претходница, којој су дечица опчињена моћним машинама махала, пресрећна када им вукови отпоздраве.
Претходница, које се преци неће постидети, већ поносити!
Лола Ђорђевић