Смена директора Федералног истражног бироа Џејмса Комија је био изненадан, па и груб поступак, али није без преседана у америчкој историји, пише Дојче веле, наводећи да су Бела кућа и ФБИ понекад сарађивали исувише блиско, а некад су били на готово супротним странама.
Више демократских посланика у Конгресу, али и бројни коментатори, повлаче паралеле између смене Комија и скандала који је Председника Ричарда Никсона коштао функције. Трампов поступак чак су назвали „Никсонов пут“.
У октобру 1973 године, републиканац Никсон је сменио специјалног истражитеља Арчибалда Кокса који је истраживао аферу „Вотергејт“. Та акција је иначе остала запамћена као „Масакр суботње вечери“, а Никсон се надао да ће се тако извући из афере о прислушкивању. Међутим, то му се обило о главу. Прислушкивање у Белој кући је доказано, а против Никсона је покренут поступак за опозив који је он предухитрио подношењем оставке 1974 године. То је једина оставка неког америчког Председника у историји.
Недељу дана пре прошлогодишњих председничких избора, ФБИ је објавио извештај у коме баца сенку на супруга Хилари Клинтон Била Клинтона. У том извештају се наводи да је Клинтон у јануару 2001, последњег дана на председничкој дужности, помиловао Марка Рича за којим се трагало због утаје пореза. Рич, који је у међувремену преминуо се настанио у Швајцарској. Сумња у разлоге за помиловање јавила се пре свега због тога што је његова бивша супруга пре тога донирала велику количину новца Клинтону и Демократској странци.
Неколико дана пре тога, Коми је саопштио да је поново покренуо истрагу у вези афере Хилари Клинтон са електронском поштом јер су пронађена још нека електронска писма, али је додао и то да не види разлог за подизање оптужнице. Демократе су Комија оптужиле да делом сноси кривицу за пораз Клинтонове на изборима.
Нико није толико дуго био на челу ФБИ као Џон Едгар Хувер – од 1924, до његове смрти 1972 године. И нико није толико као Хувер прогонио комунисте у послератном периоду и оне за које је сматрао да су комунисти. Са проблемима се суочио на крају своје вишедеценијске каријере, у време када су председничку дужност обављали Џон Кенеди и Линдон Џонсон. Било је то време покрета за грађанска права. Мартин Лутер Кинг је, рецимо, за Хувера био права ноћна мора. Касније је на видело изашло и то да је ФБИ непрестано осујећивао покушаје Линдона Џонсона да побољша положај сиромашних, пре свега Афроамериканаца.
На светло дана изашла су и документа која показују да је ФБИ пратио леве и либералне групе. Хувер је умро пре него што се сазнало колики је обим те афере и може само да се нагађа да ли би он због тога био смењен. У сваком случају, то је нарушило до тада висок углед ФБИ међу грађанима САД, јер је постало јасно да је агенција злоупотребљена у политичке сврхе, наводи Дојче Веле.
У најстаријем случају који наводимо ради се о превеликој блискости између Беле куће и савезних истражних органа. Било је то време пре ФБИ, када се агенције звала Биро за истраживање – БОИ. Председник Ворен Хардинг је, након што је 1921 ступио на дужност, на различите позиције именовао њему блиске и поверљиве људе, међу њима и Харија Доертија на место Министра правде. Хардинг међутим није дочекао крај мандата, јер је преминуо 1923 године. Након тога и његови људи остали су без подршке.
На крају, када се сазнало да је шеф БОИ Вилијем Бернс, по налогу Министра правосуђа Доертија, водио тајну истрагу против једног демократског сенатора који је желео да открије размере корупције у редовима републиканаца, обојица су морали да поднесу оставке.
Ката
Извор rtv.rs