Америчка, то јест, проклинтоновска струја, која је наклоњена Тачију, осим економских има и политичке разлоге да Косово остане под њиховом контролом, пре свега због потреба НАТО-а, али и као „контролна“ тачка за Европску унију.
Ванредни парламентарни избори на Косову који ће бити одржани у јуну ове године биће пре свега одмеравање снага између Рамуша Хардинаја и Хашима Тачија. У зависности од тога чија странка ће победити биће јасније и ко из међународних кругова има најјачи утицај на Косову: Велика Британија, „Клинтонова“ админстрација или можда — Турска.
Тренутно, распоред снага је следећи:
Рамуш Хардинај иза себе има подршку албанског премијера Едија Раме, који га је још док је био у апсу у Француској прогласио за хероја „ОВК“. Тонија Блера, бившег британског премијера који је уједно и близак пријатељ и бивши саветник Раме, али и чија жена Чери (у адвокатским круговима користи девојачко презиме Бут) је правни заступник Харадинаја још од Хашког трибунала преко правног тима „Матрикс“.
Исти тим је Рамуша заступао и недавно у Француској. Хардинају подршку даје и Вилијам Вокер који је недавно изјавио да је Хашим Тачи — политичка прошлост.
Вокер иначе важи за човека са блиским везама у делу америчке обавештајне службе ЦИА.
У ЦИА и Хашим Тачи има пријатеље, али преко клана Клинтонових, посебно преко Медлин Олбрајт и Хилари Клинтон, али и њене бивше сараднице Викторије Нуланд. У последње време, Тачи је остварио и значајне везе са Турском и Саудијском Арабијом. Највећу подршку, међутим, има у албанској дијаспори у Америци и у Конгресу.
Албанска штампа која није наклоњена Тачију пише да је управо та врста подршке и пресудила да се Тачи одлучи на ванредне парламентарне изборе, јер му је обећана апсолутна подршка, а с обзиром на бројност дијаспоре победа је могућа. Тачи не важи за човека који политички ризикује, па се сматра да је ова подршка „сигурна карта за победу“.
С друге стране, Хардинај уз себе има и најбогатијег Албанца Беџета Пацолија, али и тренутни рејтинг који би веома лако могао да помути планове Тачија у случају да избори буду регуларни.
Тачијева или Харадинајева струја питање је сад?
Зашто је горепоменутим битно која ће од те две опције да победи на изборима?
Америчка, то јест, проклинтоновска струја, која је наклоњена Тачију, осим економских има и политичке разлоге да Косово остане под њиховом контролом, пре свега због потреба НАТО-а, али и као „контролна“ тачка за Европску унију, која би опет, ако би већ морала да бира на месту премијера најрадије видела, ако већ не може Ису Мустафу, Пацолија, јер он као бизнисмен „има мало другачији приступ политици“ у односу на ову другу двојицу.
Харадинај је, са друге стране, потребан пре свега Едију Рами, јер Рамуш не слови за некога ко је „љубимац америчких кругова“ (два пута га је Олбрајтова фактички скинула са власти, кажу и склонила у Хаг да би Тачи могао да процвета политички) и јер на њега не могу да рачунају. Са те стране се очекује да Хардинај води више националну политику, која одговара албанском премијеру, који није баш у завидној позицији што се тиче унутрашње политике у својој држави, али и који тренутно треба Европи као неко ко може да држи Албанце у региону под „контролом“.
Аналитичари са Косова нису желели да се упуштају у овакву врсту спекулација, али су мишљења да је Тачи владу намерно оборио јер верује да ће од тога имати користи.
Политиколог Бехљуј Бећај каже да ови избори одговарају странци Хашима Тачија ПДК, јер се очекује ускоро подизање оптужби за поједине чланове ове странке за претпостављена кривична дела током рата.
„Не би ваљало да после избора буде исти сценарио са истим партнерима. Нажалост, ја не видим нове партнере у политичкој игри на Косову, али видим да садашњи савезници који су били претежно опозиција претендују да се прикључе странци која ће бити победник на предстојећим изборима“, каже Бећај.
Политички аналитичар Адриатик Кељменди подсећа да је опозиција држала парламент месецима у блокади, али и да је коалициони споразум, по којем је лидер ЛДК Иса Мустафа добио место премијера, а Тачи у скупштини подршку за избор на место председника државе, реализован. У том контексту, он каже да по јавном мњењу ПДК још има већину, али да на ове изборе иду са аспирацијама да поред функције председника добију и место премијера.
„Због рејтинга верују да Кадри Весељи (шеф ПДК уместо Тачија) има шансе да постане премијер. Мустафин ЛДК покушава сада да направи коалицију са Беџетом Пацолијем, који по последњим проценама може да добије од седам до осам одсто гласова. Они могу да направе неки преокрет, а ако се то не деси ЛДК има више шансе да буде у опозицији“, верује он.
Уколико би Тачијева странка изгубила изборе, а Харадинај у коалицији добио већину, не само да би добио место премијера, већ би уз већину коју би имао у скупштини могао и Тачија да скине са трона „председника“ Косова, док би на његовом месту био виђен Беџет Пацоли.
Иначе, интересантно је да Кадри Весељи, који је заменио Тачија на месту председника странке и кога би Тачи радо видео, наравно и Американци, у премијерској фотељи, од 2009. има регистровану фирму која се бави компјутерском опремом у Швајцарској, као држављанин — Србије.
Бранкица Ристић, Сандра Черин
Извор Спутник