Врховна Рада ће 18 маја расправљати о два законска предлога о верским заједницама. Један од њих, Закон о посебном статусу религиозних организација чији се руководећи центри налазе у земљи коју Врховна Рада прогласи за државу-агресора, би омогућио стављање ван закона Украјинске православне цркве која је повезана са РПЦ, док ће други озаконити одузимање њених цркава и манастира и целокупне црквене имовине.
Нацрт закона предвиђа да такве религозне организације своје Митрополите и епископе могу постављати само уз сагласност државних органа Украјине, а један параграф нацрта даје право властима да забрани религиозну организацију чији представници буду сарађивали са верским центрима у земљи-агресору.
„По целој земљи функционишу цркве које су агитаторски пунктови против украјинске државности. Антиукрајинска литература се продаје чак и у центру Кијева, у Кијево-Печорској лаври”, каже један од иницијатора нацрта закона посланик Дмитриј Тимчук.
Други нацрт закон предлаже да се озакони отимање храмова и имовине. Предлаже се и увођење термина „религиозна самоидентификација”, којом се дефинише минималан број верника који гласањем могу своју парохију извести из потчињености „Московској Патријаршији” и прикључити отцепљеној „Кијевској Патријаршији” коју нико у православљу не признаје.
Ката