Да ли живимо с оне стране огледала „захваљујући“ САД? Где су још тако схватања искривљена? Испоставило се да је удар стране државе на позиције провладиних снага једне земље на њеној сопственој територији – заштита. Управо тако Вашингтон назива још један чин агресије против Сирије.
Оно што се догодило у вечерњим сатима 18. маја у области Ал Танфа на југу Сиријске Арапске Републике у близини границе са Јорданом је трећи напад Американаца на снаге које се боре против терориста. И то не рачунајући њихове акције, наводно у циљу борбе против „Исламске државе“ (терористичка организација забрањена у Русији), у којима су убијени цивили.
Први амерички удар на сиријску војску се десио у провинцији Деир ел Зор 17. септембра 2016. године, након чега су снаге „ИД“ одмах прешле у офанзиву. Убијено је и рањено десетине припадника Сиријске војске. Вашингтон је рекао да су их грешком напали, па чак кроз зубе, промрмљао нејасано жаљење.
Други удар – „томахавк“ ракетама на ваздушну базу Шајрат у провинцији Хомс у ноћи 7. априла 2017. године. Овај удар већ није никаква случајност, али је наводно освета за употребу хемијског оружја у покрајини Идлеб. Да ли треба да вас подсетим да нема доказа о одговорности Сиријске војске за тај инцидент или не?
А сада, ево трећи пут САД нападају снаге које се боре на страни сиријске владе. „Коалиција“ на челу са Вашингтоном каже да је напад на колону оклопних возила био одговор на напад на „опозиционе снаге које подржавају САД“. Удар је извршен „након неколико поновљених захтева за повлачење, који су остали без одговора“. Штавише, испоставило се да је заиста манифестована језуитска племенитост – прво су „авиони коалиције демонстративно надлетали и испалили хице упозорења“.
Званичници Вашингтона такође кажу да не знају да ли су се у овој колони налазили и припадници сиријске војске, док антисиријска „опозиција“, наводи да се у колони, коју је бомбардовала САД, били припадници сиријске војске и добровољци.
Превођењем ове казуистике на нормални језик, добијамо следећу слику: сиријска војска је заједно са милицијом спроводила војну операцију против терориста. Изненада се испоставило да су то – „добри терористи“. Односно, они који уживају подршку Вашингтона. Тада је америчка „коалиција“ затражила од оних који се боре за сиријску земљу на територији Сирије да заустави напад на њихове марионете. Није изненађујуће то да ове дрске захтеве, Сиријци нису хтели поштују. На њихов поступак је одговорено актом агресије.
Амерички секретар одбране Џим Матис је рекао: „… Ми нећемо да јачамо нашу улогу у сиријском грађанском рату, али ћемо штитити наше војнике“. Он је додао да „коалицију“ не чини „само америчка војска“ (очигледно је мислио на милитанате такозване „умерене опозиције“). „Зато ћемо се бранити ако против нас предузмете одређене кораке“, закључио је министар.
Односно, терористе Америка назива „својим трупама“, а напад – „заштитом“.
Овом оружаном нападу су претходили информациони и политички напади на међународној сцени. Прво, поред свих оптужби против Сирије, додали су још један, монструозан и неоснован. Уосталом, као и све остале оптужбе.
Амерички Стејт департмент објавио је свој „Извештај о злочинима Башара ел Асада“, који садржи тврдњу да у затвору Седнаје (покрајина Дамаск ) постоји крематоријум у коме сиријске власти спаљују тела убијених у рату, због чега је Вашингтон поновио позиве Русији и Ирану да „престану да подржавају режим“.
Пошто је мало вероватно да ће неко у Москви и Техерану послушати позиве, који су узгред основани на неоснованим тврдњама, у Вашингтону су одлучиили да користе методу бича. Представнички дом америчког Конгреса усвојио је закон о санкцијама против сиријских савезника. У оквиру овог пројекта, амерички председник мора да на сакнциони списак стави имена лица која сарађују са сиријским властима. Овим особама ће бити забрањено да добију визе и да имају било какве пословне односе са америчким држављанима, а њихова имовина ће бити конфискована.
И, иако се у тексту предлога закона Русија директно не помиње, јасно је да су санкције посебно наметнуте против руских грађана, као и Ирана. Они који су писали предлог закона сматрају управо ове земље савезницима Сирије. И управо је тим земљама, уз нове оптужбе, упућен апел да престану да подржавају Дамаск.
Министарство спољних послова Сирије је дало званичан одговор на ове инсинуације, рекавши да су „потпуно нетачне и неосноване“. Осим тога, „ове оптужбе су изнете пред сам почетак нове рунде политичког дијалога у Женеви“.
Заиста, извештај Стејт департмента је објављен управо у време редовних разговора између Дамаска и „опозиције“. А сада и чин директне америчке агресије на колону провладиних снага.
Вашингтону су се придружили европски савезници. Европски парламент усвојио је резолуцију којом позивају Москву и Техеран да „утичу на Сирију“ и „ставе тачку на грађански рат“. Наравно, овај документ садржи спекулације о озбиљној хуманитарној ситуацији у Сирији.
Све ово мало доприноси стварном решавању сукоба. Напротив, јача терористе и дозвољава им да чине злочине.
И, ево, последња вест – у граду Дара су током напада терористиста, две ракете пале на градски парк у области Ал Кашефа. Убијено је најмање петоро деце. Више од десет људи је повређено. Али је мало вероватно да ће ове људе неко жалити у Вашингтону и у Европи.
Јелена Громова