Пише Александар Павић
Не само да Трамп није наставио са бомбардовањем Сирије, не само да још увек није напао Северну Кореју и ризиковао нуклеарни рат, не само да није заоштрио политику према Кини, него се још усудио да 10 маја има „диван“ састанак са руским Министром спољних послова Сергејем Лавровим. Преко тога америчка Дубока држава једноставно није могла и не може да пређе.
Најновији „скандал“ који је произведен преко сада већ стандардних актера Вашингтон поста и Њујорк тајмса, тиче се наводног Трамповог одавања „веома поверљивих информација“ Лаврову о томе да постоји претња да ће «исламска држава» користити лаптопове као терористичка средства на авио летовима.
Ова лажна оптужба, коју су одмах демантовали и Трампов саветник за националну безбедност Мекмастер и државни секретар Тилерсон, треба да се уклопи у вишемесечни наратив о наводним Трамповим (никад доказаним) блиским везама са Русијом, која му је (никад доказаним) хаковањем америчких председничких избора и мејлова Демократског националног комитета (који су садржали компромитујуће податке о Хилари), омогућила да постане Председник и тако наводно обезбедила да се Америком заправо управља из Кремља.
Не само да за ову оптужбу нема утемељења нити, као и обично, доказа, већ је она сама по себи и чудовишна и смешна у исто време. Чудовишна јер осуђује Трампа што је показао спремност да са званичницима друге државе подели информације о потенцијалној општој терористичкој опасности. Смешна јер је информација о лаптоповима као могућој терористичкој алатки против цивилних летова стара и јавно позната. Још је 21 марта 2017 је објављена вест о америчкој привременој забрани преношења електронских уређаја у ручном пртљагу на летовима из осам држава претежно са Блиског истока и севера Африке. Електронски уређаји обухваћени забраном су лаптопови, таблети, ДВД плејери и видео-игре.
Постоје врло јаке индиције да администрација у Кремљу редовно чита дневну штампу, тако да Трамп Лаврову ту није могао да каже ништа ново. Но, да се ствар не би зауставила само на тој оптужби, поменути медији су увели нови заплет – да је Израел наводно био тај који је Американцима дао ову високо поверљиву информацију и да је, одавањем извора, Трамп заправо угрозио израелске интересе, јер ће сад зли исламисти знати да их је у ствари Израел шпијунирао, што би требало да им олакша откривање кртица у сопственим редовима.
Оно што су ови анти-трамповски медији пропустили да констатују је да су управо они, објављивањем овог неовлашћеног и нелегалног цурења из Беле куће, први који су угрозили Израел, јер без њих шира јавност, па тако ни исламисти, не би уопште ни знали да се ово десило.
Израелци, са своје стране, ништа нису ни потврдили ни демантовали, што је сасвим нормално. Ипак, још један антитрамповски медиј Базфид, онај исти преко кога је почетком године пуштен ничим поткрепљени „инкриминишући досије“ о Трампу, је одмах пустио информацију, засновану на већ пословичним „анонимним изворима“ из израелских обавештајних кругова, да су Израелци врло бесни на Трампа због овога.
Случајно се ово све поклапа са предстојећом Трамповом посетом Блиском истоку, укључујући и Израел. А пошто су „дубоки држављани“ све само не непрактични, користи се прилика да се убију две муве одједном. Да се оживи већ посустали наратив о Трамповим „руским везама“ и „руском утицају“ на америчке изборе, и да се компликују Трампови односи са Израелом. А зна се какав пакао чека сваког америчког политичара који се замери моћном америчком произраелском лобију.
У ту сврху је искоришћен још један адут, скандал у режији двојице Обаминих дипломатских кадрова у америчкој амбасади у Тел Авиву. Наиме, у понедељак и уторак 15 и 16 маја је израелска штампа брујала о озбиљном дипломатском инциденту, где је наводно један виши званичник америчке делегације која припрема посету Доналда Трампа Израелу наредне седмице љутито одбацио захтев да се израелски Премијер Нетанјаху придружи Трампу када овај буде посетио Зид плача, „брецнувши се“ на своје израелске домаћине да Зид плача није њихова територија, већ део Западне обале под формалном палестинском самоуправом. То су, разуме се, одмах пренели и многи амерички медији.
Брајтбартов јерусалимски дописник Ерон Клајн је, међутим, убрзо расветлио ствар, преневши да је већ у уторак израелски Други канал идентификовао поменуту двојицу дипломата као политичког и економског саветника америчке амбасаде, које је поставила Обамина администрација и који свакако нису чланови Трампове делегације. Исто тако, Јерусалимски пост је пренео и изјаву портпарола Беле куће: „Ове изјаве, ако су тачне, није овластила Бела кућа.“
Колико је ова прича исконтруисана говори и чињеница да су двојица Обаминих дипломата направила инцидент после догађаја који су такође испратили израелски медији, где се новопостављени амерички амбасадор у Израелу, иначе ортодоксни Јеврејин, помолио управо испред Зида плача за успех предстојеће Трампове посете.
Но, могуће је да ова најновија заглушујућа антитрамповска бука ни око чега има још један, чак перфиднији циљ: да скрене пажњу са нових сазнања која би могла не само да униште антируски наратив америчких мас-медија, већ и да целу антитрамповску кампању преокрену против њених инспиратора и режисера.
Наиме, америчка ТВ мрежа Фокс извештава да су се појавили докази да је Сет Рич, 27-годишњи службеник Демократског националног комитета, који је убијен у јулу 2016 године, имао контакте са Викиликсом и да доказе за то крију или вашингтонска полиција или ФБИ. Наиме, Рич је убијен хицима из пиштоља с леђа у ситне јутарње сате у једној ексклузивној вашингтонској четврти док се враћао кући из кафане. Полиција је његово убиство окарактерисала као покушај оружане пљачке што је нелогично, с обзиром да му „пљачкаши“ нису узели ни новчаник, ни мобилни, ни кључеве, ни сат, ни огрлицу вредну око 2000 долара.
Управо је због тих нелогичности његова породица ангажовала приватног истражитеља Рода Вилера, иначе бившег полицајца, који је и разоткрио ова најновија сазнања, заједно са још једним анонимним савезним истражитељем. Према њиховим сазнањима, форензички налази ФБИ на Ричовом лаптопу показују да је он контактирао Викиликс преко директора Викиликса и ментора Џулијана Асанжа Гевина Мекфедена и да је, између јануара 2015 и 21 маја 2016 Рич Мекфедену, то јест Викиликсу, пребацио 44 053 мејлова и 17 761 атачмента које су међусобно размењивали челници Демократског националног комитета.
Посебно скандалозно је Вилерово сведочење да му је извор из вашингтонске полиције дословце рекао: „Речено нам је да одступимо кад је реч о овом случају“. То би значило да и ФБИ и вашингтонска полиција свесно опструишу истрагу о овом убиству, очигледно под политичким утицајем.
Чињеница је да је прошлог лета, после Ричовог убиства, Викиликс понудио награду од 20 000 долара за информације о његовом убиству, а сам Џулијан Асанж је у бар једном интервјуу јасно имплицирао да је Рич био један од Викиликсових извора.
Фонд стратешке културе је о сведочењима бивших америчких обавештајаца и једног бившег британског дипломате да документи које је објавио Викиликс уопште нису потицали од Руса већ од америчких инсајдера, патриота који су по сваку цену хтели да спрече долазак Хилари Клинтон на власт. Да подсетимо, некадашњи британски амбасадор у Узбекистану Крејг Мари је дословце рекао:
„Ни један од тих података није потекао од Русије. Мој извор имао је легалан приступ документима. Подаци су дошли изнутра а не захваљујући хакерима страних сила. Особа са којом сам се срео није била мој извор већ посредник. Информације сам добио од чланова Демократске партије САД који су били згађени корупцијом у коју су огрезли Хилари Клинтон и њена фондација, као и начином на који је минирана кампања Бернија Сандерса. Није јасно откуд је CIA добила идеју да су Руси хаковали изборни штаб када су и сами свесни да се тако нешто није догодило.“
Ако би ово све изашло на пуну светлост дана и доказало се, не само да би се распао анти-руски/анти-трамповски пропагандни наратив који је из темеља пољуљао амерички политички систем, угрозио руско-америчке односе и, самим тим, светски мир, већ би и сама америчка Дубока држава и политичко-медијски естаблишмент који је опслужују доживели можда најозбиљнији ударац до сада.
Дакле, улози су огромни, а тињајући амерички грађански рат постаје све жешћи и опаснији.
Ката
Извор Фонд стратешке културе