Братсво које веже православне народе још једанпут се показује на делу. Још једанпут ће браћа из Србије, Републике Српске и Црне горе показати како се чува православље и традиција.
Како се поштују преци и чувају корени једноверног народа.
„Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?“ речи су Стефана Немање – оца Симеона, изговорене на самртној постељи, које је записао његов намлађи син Растко – Свети Сава:
Братство које веже Ноћне вукове са наших простора и осећај припадности једнородној и једнокрвној православној породици, ће се овај пут показати кроз симболично преношење завештања о језику на „Путу ћирилице“ .
Следећих неколико дана Ноћни Вукови Србије, Републике Српске и Црне Горе ће симболично на „Путу ћирилице“ носити Завештање о језику кроз: Србију, Републику Српску и Црну Гору.
Православна браћа пут започињу у српском средњевековном Манастиру Милешева, у ком се налази чувена фреска из 13 века Бели Анђео.
Затим ће моћне машине кренути путем преко Овчарско- кабларске клисуре, Ужица, Вишеграда,Фоче, Требиња, до Манастира Острог посвећеном Светом Василију Острошком.
Свој пут, Ноћни вукови завршавају у Храму Светог Јована Владимира у Бару где ће се одржати Академија на дан Светог Ћирила и Методија.
Још једном треба се подсетити речи Стефана Немање да би схватили колика је важност очувања језика
„Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта ти је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају“
Приредила Лола Ђорђевић.