Онемогућавањем приступа руским друштвених мрежама у Украјини, Председник Петар Порошенко угрожава слободу изражавања и подршку западних земаља којој се Украјина нада, пише фински Helsingin Sanomat.
Политичка подршка западних земаља украјинској Влади се заснива на паролама демонстраната, који су пре три године у Кијеву тражили поштовање слободе. Касније су, припајањем Крима и борбама у источној Украјини, ову земљу претворили у место тестирања руско-западних односа. Наставак реформи и демократски развој су главни услови под којима су западне земље спремне да наставе да подржавају Украјину.
Зато је одлука Председника Петра Порошенка да затвори главне руске друштвене мреже, е-маил и претраживаче у Украјини штетна пре свега за саму земљу.
Украјина је и у прошлости ограничавала рад руских државних ТВ канала, што је својеврсна цензура, али су ти канали емитовали програме који подстичу мржњу и критикују Украјину.
Затварање социјалних мрежа и веб страница које су популарне у Украјини ће спречити да људи комуницирају. То није средство руске пропаганде. Руски хакерски напад на сајт Петра Порошенка, који је уследио одмах након његове одлуке, не побољша ситуацију.
Ката