Влада дискриминише српски језик и ћирилично писмо, односно угрожава права српског народа у Црној Гори. Пре свега, Србима је забрањено да говоре својим језиком и да пишу ћирилицом. У Црној Гори сви имају своја права једино их Срби немају.
Ово се, између осталог, каже у изјави за јавност коју су у име Савеза Удружења области Васојевића „Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине“ потписали Бранислав Оташевић, председник СНО, и повереник Српског удружења „Ћирилица“ за Плав, и Горан Киковић, потпредседник Савеза Удружења области Васојевића „Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине“, главни и одговорни уредник часописа „Глас Холмије“ и повереник Српског удружења „Ћирилица“ из Берана.
Према њиховим речима, модел по коме се спроводи дискриминација над српском децом је најгори баш ове школске године, јер су родитељи морали да написмено предају захтев управама школа у којем се изјашњавају да желе да сведочанства и књижице њиховој деци треба да буду издате на ћириличном писму.
“ Занимљиво је истаћи да то нису морали да раде када је у питању латинично писмо, јер се нису морали изјашњавати поводом тога. Будући да законске одредбе за ово не постоје, директори су добили интерна упутства како да ово заврше. Веома мали број родитеља је тражио ћирилична сведочанства. Већина родитеља немају времена да лично предају захтев, други део родитеља нје ни знао, јер их неке разредне старешине нису обавестиле, тако да се ћирилица намерно истерује из образовних установа, док је на делу кршење 13. члана Устава Црне Горе, у којем пише да су ћирилично и латинично писмо равноправни.“
“ Малим бројем захтева директори школа се на овај начин додворавају надлежнима у Министарству просвете и настављају свесно кршење Устава Црне Горе из кога је већ одавно избрисан српски језик као службени намећући као службени језик мањине – црногорски.“
Наметање језика мањине већини грађана у Црној Гори представља преседан и насиље мањине над већином. Насиље режима и језичка дискриминација највише погађају нашу децу и ученике српске језичке заједнице, јер им се намећу уџбеници који нису адекватни за ученике српске језичке заједнице, писани су латиницом, а осим специфичности црногорских слова, има и недостатке у квалитету нових текстова од екстремних писаца који су насилно наметнути, утичу на квалитет образовања и тиме дискриминацију деце.
Насиље владајућег режима над грађанима релевантне већине доводи до тихе асимилације српске језичке заједнице, кажу Киковић и Оташевић, који наглашавају да је „свих ових година Србима ускраћено универзално право на рад односно да раде у јавној управи“.