Сумрак челника ОВК на Косову? И западне силе их се плаше и желе да их најуре с политичке сцене

План водећих држава света је да с политичке сцене „Косова“ елиминишу већину актуелних лидера, међу којима су и бивши челници ОВК, оценио је Међународни институт ИФИМЕС из Љубљане.

 

На Косову ће се 11.јуна 2017.године одржати трећи парламентарни (ванредни) избори после проглашења „независности“ 17.фебруара 2008.године, подсећа аналитичар.

Неповерење Влади изгласовано је 10.маја 2017.године. То није представљало изненађење, јер су све време присутна трења између два водећа коалициона партнера Демократског савеза Косова (ЛДК) премијера Иса Мустафе и Демократске партије Косова (ПДК) Кадрија Веселија. Трећи коалициони партнер била је српска листа (СЛ) и остале мањинске заједнице на Косову.

„Скупштина Косова“ броји 120 заступника, од којих су 20 места загарантирана за припаднике мањинских заједница. Српска заједница има 10 заступничких мандата, бошњачка три, турска два, Роми (РАЕ заједнице) четири и горанска једно заступничко место.

Срби као најбројнија мањинска заједница на изборе излазе са шест изборних листа. Уколико би изашли са једном изборном листом могли би освојити већи број посланичких мандата. Поборници једне српске листе, имају снажан аргумент, а то је да би се на тај начин могло освојити више посланичких мандата. Међутим, смисао демократије је политички плурализам односно могућност презентирања различитих политичких програма. После потписивања бриселског споразума између званичног Београда и Приштине априла 2013.године српска заједница у потпуности се нашла под патронатом званичног Београда што је у многоме отежало положај српске заједнице.

 

МИСИЈА СПЕЦИЈАЛНОГ СУДА ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ?

Иако је „Скупштина Косова“ априла 2014.године усвојила нацрт Закона о ратификацији међународног споразума између „Косова“ и ЕУ о мисији ЕУ за владавину закона, којим се предвиђа формирање Специјалног суда и тужилаштва за ратне злочине који би процесуирао наводе из истраге Већа Европе (ЦОЕ) о трговини људским органима из извјештаја Дицка Мартyа, Специјални суд и тужилаштво још увијек нису успостављени. Специјални суд треба да разреши озбиљне наводе из извјештаја Већа Европе из 2010.године и да процесуира починиоце ратних злочина на Косову, а који се највише односе на један дио некадашњих заповедника Ослободилачке војске Косова.

https://srb.news-front.info/2017/05/24/nemachki-list-svedotsi-zlochina-ovk-zhive-u-opasnosti/

Према оценама аналитичара, Специјални суд за ратне злочине основан је због процесуирања једног дела ратних вођа ОВК, који још увек обављају највише функције у „институцијама Косова“. Иако „Косово“ има законодавство, иако постоји Међународни суд за злочине почињене на подручју бивше Југославије са седиштем у Хаагу, иако постоји Мисија ЕУЛЕX, очито све те институције нису испуниле своје основне задатке. Без елиминације ратних вођа из политичког и јавног живота Косова не може доћи до неопходног напретка Косова. Без утврђивања истине посљедично нема остваривања правде и постизања помирења на Косову. После потписивања бриселског споразума план водећих држава света је да се са политичке сцене елиминира већина актуалних лидера, међу њима је и актуални председник „Косова“ Хашим Тачи.

Због катастрофалног стања у правосуђу није могуће процесуирати починитеље ратних злочина, носиоце организираног криминала и корупције. Језгро криминала на Косову налази се у Агенцији за приватизацију, у сфери јавних тендера, у јавним компанијама, контроли царина… Криминал на Косову вуче своје корене још од Владе у егзилу.

 

КОСОВО ЛИДЕР У КРИМИНАЛУ И КОРУПЦИЈИ

 

Према оценама аналитичара Косово представља својеврстан рај за криминалце због ослабљеног деловања институција државе и снажних веза између политичких и криминалних структура. Илустративан је случај Насер Келменди, против којег се води судски процес у Приштини због оптужби за убојство. Наиме, Келменди је један од водећих нарко дилера у Европи, који се због тога налази на америчкој „црној листи“.

Случај Келменди разоткрива бројне криминалне везе у регији, у Приштини, Београду, Бања Луци, а посебно у Подгорици и Сарајеву. Случај Келменди могао би имати највећи ођек у Сарајеву и Босни и Херцеговини, јер доприноси разоткривању његове повезаности и сурадње са појединим политичарима у Сарајеву и може пресудно утјецати на наредне парламентарне и изборе за Предсједништво БиХ 2018.године.

 

Аналитичари сматрају да су ПДК, ЛДК и ААК оптерећени хипотеком катастрофалног вођења „Косова“, криминалом, корупцијом, непотизмом, ратним злочинима, ликвидацијама, а појединци и неразјашњеним убојствима за које постоји основаност да се ради о политички мотивираним.

Извор: ifimes