Свет хвата замах нови вид туризма: путовање кроз време и епохе. У том смислу је у Москви отворен фестивал такозваних историјских реконструкција под називом „Времена и епохе“. Посетиоци ће имати прилику да виде како су били обучени и чиме су се бавили људи током дванаест различитих епоха – од Гвозденог доба па до половине ХХ века.
„Слике из прошлости“ ће моћи да се виде на тридесет локација у главном граду Русије. У прављењу ће учествовали „реконструктори“ из целог света. Фестивал ће трајати до 12 јуна и сматра се да ће учествовати око 6000 „глумаца“, укључујући око 1000 њих из 22 земље света. Гости ће доћи из Француске, Италије, Грчке, Израела, Пољске, Немачке и Швајцарске.
Московска публика ће видети римске легионаре из I века, Норвежане (викинге) из VIII века, руске дворјане из XIX века, ирске официре са почетка XX века и многе друге ликове из минулих епоха.
Једном линијом московског метроа кретаће се композиција са пет вагона који ће бити посвећених антици, средњем веку, XVII, XVIII и XX веку, а додатна три вагона ће бити уређена у стилу прелазних епоха.
На сваком од тридесет места ће биће логори реконструктора (учесника фестивала који ће дочарати историјске епохе). Гледаоци ће имати прилику да са њима разговарају и да штошта сазнају о обичајима и занимањима људи из прошлог времена.
У парку „Царицино“ је данас организован театрализовани приказ из времена Екатерине Велике и успостављен је логор војника Петра Великог. Они ће публици дочарати битке из XVIII века и продемонстрирати војничке вештине тог времена.
„Варвари“ ће моћи да се виде у музеју-резервату „Коломенскоје“.
На Тверском булевару ће се 4 јуна наћи сви учесници фестивала из иностранства. Они ће представити епохе антике, средњег века и Први и Други светски рат.
Фестивал ће се завршити 12 јуна на Дан Русије у Тверској улици. На репертоару ће бити најбоље и најатрактивније тачке.
Русија фестивал „Времена и епохе“ одржава већ седму годину и он је већ постао светски бренд.
Прошле године је фестивал посетило око 160 000 људи, а 2015 преко 300 000 посетилаца.
Ката
Извор fakti.rs