МЕРДИТА – добар дан или тачније “цхифсха нона схкије“
Сведоци смо још једног понижавања Срба и Српских жртава у срцу Београда, који је по много чему анти-српски град, али да није то све тако потрудили су се Заветници и навијачи, у овом случају храбре звездине Делије.
У току је “фестивал“ Арнаутске културе, тачније културе окупираног Космета у Београду, а под покровитељством – читај дебелом финанскијском подршком разних амбасада, нама добро познатих фондација, Сорошевог друштва и осталих да их не именујем НВО деривата, све са једним циљем,а то је глорификација њихових злодела према нашем народу.
Све би то било као и до сада, па још мало горе, да се нису умешали људи којима то искрено смета. Јахјага у центру Београда прича о српским злочинима нас арнаутима, перформанс о силовању њихових жена од стране Српског војника и ко зна шта је још било на програму који је на време прекинут. Истина фестивал траје па је питање да ли ће бити прекинут заувек или док се не разидју “екстремисти“.
Није овде реч о Арнаутским настојањима да оперу своје злочине пребацивањем истих на терет жртве, оно што је мене највише заинтригирало јесте да за цео “Мердита“ трандибал треба организација и људи, а нопходни су и људи који це доћи да посете ту манифестацију како би она имала смисао. Све би ово било нормално да се дешава у Бујановцу где су Арнаути већина или у Приштини центру покрајине Косово и Метохије, али ово се дешава у самом епицентру Београда, Београда Српске престонице.
Овде треба ставити прст на чело и запитати се где греши Српска мајка у васпитавању свога детете да оно постаје нека нова Анита, Бисерко, Кандићка, Јелена Милић и слични?
Шта то наше друштво треба да учини да се престане са трансфером жртве и крвника са овог другог на ове прве? Зар није довољно жртви што је жртва, него још треба и да буде оптужена да је крвник?
Издајице из организације Мердите називамо у јавности “активистима“ борцима за људска права и другим разним “политички коректним“ именима, док су патриоте, националисти и родољуби чак и у нашим јавним сервисима и телевизијама са националном фреквенцијом названи хулиганима и екстремистима, зашто?
Перформанс силовања се назива хуманим перформансом, а перформанс испред места одржавања где се врло сликовито приказало то сто се на Космету одвија називамо свакаквим именима, само не перфиормасном.
Поставља се главно питање Анити и осталим екстремистима под командом разних амбасада и фондација, колико кошто издаја свега свога и ко вас је томе научио?
Александар Пожгај