Пише Angelina Siard
Погледајте ову фотографију. На фотографији је Саша Смирнов (2011- 2015) кога је убила украјинска војска.
А сада замислите да ваше дете лежи на металном кревету у мртвачници пре одласка на своје последње путовање. Само немојте рећи да, хвала Богу, то није ваше дете и да сте заштићени у „европској демократској земљи“. Покушајте да помислите да се то и вама може догодити и можда ћете онда схватити шта све ово значи..
Тако осећају мајке и очеве деце у Либији, Сирији и Украјини. Децу убијају залутале гранате у име капиталистичке „демократије“ широм света.
Али, најгоре је када схватите да нико на овом свету није приметио вашу тугу и да ће она ускоро постати табу тема за светску штампу, а они који су вам узели оно најдрагоценије у животу вас и ваше дете зову терористима због тога што желите да говорите на свом матерњем језику. И прогласите то геноцидом.
1 јун је Међународни дан детета. На тај дан се Донбас сетио својих малих анђела које је убила украјинска војска. Подсетили су и оне који ћуте да се деца света не деле на „праву“ и „погрешну“ и да за сваким неко плаче. Не смеју да забораве да смо сви повезани у овом свету и да дете које је данас „исправно“ може већ сутра да постане „погрешно“ у име империјалистичке „демократије“. И да не постоје „погрешна“ деца..
Ако заиста постоји непријатељ, не би било потребе да тако упорно инсистирају на његовом постојању. Ако је украјински идентитет постојао изван њених руских корена и совјетске прошлости, не би било потребе за оволиком агресијом. Када си јак, не треба ти да се понижаваш или убијаш како би наметнуо љубав према самом себи.
Само покајање може да сачува приближни облик пуног живота. Криминал позива на кажњавање пре свега да би се покренуо процес унутрашње рехабилитације појединца на менталном нивоу. Није ни чудо да су се они, који су одслужили своје казне за злочине током Другог светског рата, били у могућности да се са мање потешкоћа интегришу у друштво у односу на оне који су наставили да се крију од закона.
Превела Ката