Пише Љиљана Вујић
Британце је разбеснело сазнање да је Хурам Бут успео да удари на Лондон иако је био на радару Ми-5 због везе са човеком који је обучавао бомбаше највећег масакра у Британији 2005. године
Британски држављанин рођен у Пакистану Хурам Шасад Бут, мароканско-либијски кувар Рашид Редуан и Италијан мароканског порекла Јусеф Загба су у суботу у Лондону усмртили седморо људи, након чега су покошени у ватри од 46 метака испаљених из полицијских пиштоља.
Два дана јавност није знала њихов идентитет да би их објављивањем ових имена шокирало сазнање да им је Бут познат из документарца о радикалним исламистима у Британији под називом „Џихадиста из комшилука”. Бут се у видео-запису, направљеном прошле године у лондонском парку, појављује у друштву неколико муслимана који у једном моменту шире заставу «исламске државе». Али, ово није једини податак који је ошамарио Британце, а који су светски медији објавили као ударну вест.
Наиме, за очекивати је било да се и ови нападачи уклапају у профил домаћих терориста који последњих година ударају „на крсташку коалицију” у име ИД код своје куће. Мароканац Рашид Редуан, који је неко време живео у Даблину, никада није био сумњив пред законом. Био је кувар. Оженио се Шкотланђанком са којом има ћеркицу, а која га је оставила недавно јер јој се није допао начин на који је њен супруг желео да васпитава дете.
Кажу да је био љубазан човек и то је све што се о њему зна, док је о другом Бутовом саучеснику Јусефу Загби „Коријере де ла Сера” известио да је његова мајка Италијанка и да живи у Болоњи где је двадесетдвогодишњи Загба лане осујећен у покушају да оде у Сирију. То што Редуан и Загба, који је истина био сумњив италијанским службама, нису били мете контраобавештајних истрага Британци и могу разумети, али их је разбеснело то што је Бут измакао руци правде иако је британским службама испред носа махао заставом исламистичке државе – и не само у документарцу.
Шокантну вест о звезди кратког филма објавио је лондонски „Тајмс”. Наиме, актер приче о џихадиста из комшилука то је и постао и успео је да удари на Лондон иако је, пише „Тајмс”, био повезан са главним архитектама највећег терористичког масакра у Британији изведеног 7 јула 2005 године када је настрадало 52 људи. Овај џихадиста и обожавалац Арсенала, у чијем дресу је излетео из комбија у суботу вече убадајући сечивом пролазнике, био је „на вези” са човеком који организовао крвави пир пре 12 година. Ми-5 га је пратио, али је, упркос свему склизнуо са њихове листе приоритета.
Син пакистанских исламиста је живот провео у источном Лондону где је последњих година, када није ишао на фудбалске утакмице или радио у локалу брзе хране, покушавао радикализовати дечаке и тинејџере из комшилука. Мештани су од њега зазирали јер их је убеђивао да не учествују у демократским процесима какви су избори. „Гардијан” пише да му је стога било забрањено да уђе у џамију, а о његовом екстремном понашању комшије су неколико пута обавестиле полицију и Скотланд јард. Мештани британском листу кажу да је знао урлати на улици на муслимане без брада називајући их неверницима.
То што човек попут Бута није био приоритет служби отворило је дискусију о начину на који се држава бори против терориста на домаћем терену. Док једни, с опозиционим лидером Џеремијем Корбином на челу, сматрају да се о сузбијању локалних терориста може говорити када се преиспитају британски спољнополитички потези на Блиском истоку, други смaтрају да Влада која ће бити формирана након парламентарних избора 8 јуна мора створити нову правну и политичку реалност која ће вероватно радикално променити досадашњу стратегију. Неке ствари ће, пише „Гардијан”, другачије морати да раде сви, на првом месту Ми-5, заједнице и технолошке компаније.
Виђени тамошњи експерти поручују да нова димензија терористичке опасности у Британији изискује нови приступ. После трагедије у Лондону све су гласнији они који помишљају и позивају на увођење драконских мера, од интернет надзора до повећања затворских казни, а чују се и предлози да се сумњивцима одузму пасоши. Званичници позивају уосталом и на јачи надзор Запада над интернетом. Питање безбедности увукло се у политичке дебате уочи парламентарних избора у којима се два најљућа ривала Премијерка Тереза Меј и лабуриста Џереми Корбин не слажу и када је реч о мерама које треба предузети у борби против ове пошасти што у народу рађа додатни страх – којих слобода ће морати да се одрекну да би можда безбедније шетали улицама и ишли на концерте након што у четвртак изађу на биралишта.
Ката
Извор Политика