Јуче и данас се у у „Југословенској кинотеци“ у Београду одржава скуп „Београдски контрапункт“ под покровитељством Министарства културе. Учесници су Петер Хандке, Милован Данојлић, Ју Хуа, Захар Прилепин и њихови домаћини Емир Кустурица и Владан Вукосављевић.
«Београдски контрапункт» је сусрет писаца са различитих меридијана и из различитих културних зона, каже за „Политику” Министар културе и информисања, Владан Вукосављевић.
Они су на скупу разматрали ситуацију у којој се данас налазе култура и уметност, а посебно књижевност, данас, скренувши пажњу на хиперпродукцију књига, невидљивост великих писаца и губитак њиховог утицаја у савременом свету.
Кустурица сматра да је ово век у коме је све колабирало, укључујући културу и уметност, да живимо у времену када велики романи не обележавају час у коме живимо већ су маргинализовани и да данас не можемо да кажемо да има мање добрих писаца него у претходном веку, али су они постали мање видљиви и затрпани гомилом смећа.
Он каже да данас у Кану од 5000 филмова, оних 22 која ваљају одређује идеологија савременог западног света која тврди да су комунизам и фашизам исто и намеће политичку коректност и аутоцензуру као базу понашања.
„Тешко је живети у времену у коме култура губи значај, а смеће прави шуму кроз коју се тешко долази до великих дела. Политичари су преузели функцију великих уметника, а велики уметници су остали без утицаја. Уметник у Европи је изгубио позицију, његов глас се не чује“, рекао је Кустурица.
Сложивши се да је Кустуричина констатација страшна али исправна, Хендке је рекао да се ипак не слаже да су политичари отели утицај уметницима.
„Нико ту није злочинац, сви су недужни и то је скандал. Невиност и недужност људи је крива“, рекао је Хандке, додајући да је филм узео примат у односу на остале уметности али да, по његовом мишљењу, писмо једног читаоца из Неготина или Сеула вреди више од листе бестселера.
Прилепин се надовезао на Кустуричину констатацију да нас савремени глобализовани свет позива да одустанемо од идеологије и свог идентитета, поручујући „дођите голи у наш глобални свет и бићете срећни“. Ипак. они не одустају од своје идеологије, свог народа, свог имена, рекао је руски писац.
Са дозом огорчења је рекао да је у Француској омиљена храна – лоша вест из Русије и да је Србија једина земља у Европи где може да се похвално говори о Русији.
„Задатак уметника је да не буде подложан манипулацији. Достојевског би данас сматрали злочинцем, иако је он писац број један у свету и сви га поштују. Толстој би био фашиста и нитков. Достојевски, Толстој и Хемингвеј нису били политички коректни“, рекао је Прилепин, додајући да у Русији писци још увек имају велики утицај за разлику од других земаља Европе.
По његовим реима, његове књиге чита сваки стоти становник Русије, укључујући и Председника Владимира Путина.
„Ја тако утичем на Путина, а Путин утиче на свет“, уз осмех је додао један од најчитанијих руских писаца последње деценије, који сматра да криза утицаја писца на масу није последица тога што су људи усмерени на нешто друго, већ зато што је писац постао превише послушан, као да су га дресирали.
Данојлић је, са своје стране, констатовао да је и поезија постала потпуно невидљива, да су се песници на западу претворили у секту првих хришћана, што је индикативан знак опадања културног капацитета и животног елана.
По његовом мишљењу, ми тешко увиђамо чињеницу да су велике западне културе вековима грађене на пљачки, отимачини, ратовима, експлоатацији колонија и сопственог народа и да ми морамо у свом односу са западним светом, од кога још увек имамо шта да научимо, да раздвојимо управо то од горких ствари и да пронађемо сопствени пут између тих супротности у свету којим влада лаж.
„Маса је описмењена да би читала упутства за белу технику, таблоиде и потписивала чекове, што се не разликује много од стања потпуне неписмености“, каже он, додајући да не треба очекивати да сви читају и то врхунску литературу јер то не би био нормалан и здрав свет.
Хуа је скренуо пажњу на ситуацију са једног такмичења, да писци који су рођени после деведесетих имају своје компаније, које воде менаџери од двадесетак и нешто година, и који креирају велику базу обожавалаца. Ипак, он је оптимиста и верује да ће значајне књиге увек имати утицаја на људе.
Хандке је реаговао на анализу стања на књижевној сцени, коју су изнели учесници „Београдског контрапункта“, и рекао да је доста кукања.
„Баш ме брига да ли имам читаоце. Ја сам одлучио да наставим да пишем као и до сада“, каже он, цитирајући Гетеа који је рекао да у тешким временима, где је све незивесно и трагично, велики људи настављају да раде као да се ништа не догађа.
Ката
Извор медији