Завршен је дводневни састанак мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици на коме је разматрана улога надбискупа Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата.
Чланови комисије су разговарали на тему: „Надбискуп и кардинал Степинац и комунистички прогон од 1945 до 1960“.
За представнике Хрватске бискупске конференције овај део Степинчевог живота је веома важан јер на њему граде причу о наводном мучеништву овог надбискупа који је 1946 осуђен на 16 година затвора и присилног рада, као и на губитак грађанских права. Степинац се током процеса углавном бранио ћутањем.
Као и на претходним састанцима, модератор састанка у Подгорици био је отац Бернард Ардура, председник Папског одбора за историјске науке. СПЦ су представљали Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј, епископ славонски Јован и амбасадор Дарко Танасковић.
Хрватску бискупску конференцију су представљали: загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, бискуп мостарско-дувањски монсињор Ратко Перић, као и научни саветници са Хрватског института за повијест Јуре Кришто и Марио Јареб.
Чланови комисије ће се још једном састати у Риму 12 и 13 јула када ће се сумирати досадашњи рад. Усаглашени закључци, ако их буде било, послужиће Папи Франциску у доношењу одлуке о проглашењу Алојзија Степинца за свеца.
Очекује се да ће представници СПЦ том приликом затражити да разговори о Степинцу буду настављени, пре свега због тога што нашим истраживачима и даље нису отворена врата ватиканског архива, упркос обећањима Папе Фрање.
Наши историчари су затражили увид у преписку папе Пије XII и Степинца за време НДХ и у писма која је у Ватикан слао папски изасланик Марконе. Без тих докумената је веома тешко стећи праву слику о улози кардинала Степинца у усташким злочинима у НДХ.
Ката