Анализа НАТО стратегије освајања: Како је НАТО спустио шапу на Балкан

Апетити НАТО пакта према посластици званој Балкан, као да свакодневно постају све већи. Од пре неколико дана Црна Гора, давно названа Српска Спарта, тај назив више не заслужује. „НАТО колонија“ је име, које јој боље пристаје. И таман помислимо да се НАТО мало заситио колача названог Балкан, кад ново изабрани македонски премијер Зоран Зајев изјави да планира да следеће године ту бившу југословенску Републику прикључи Алијанси?!

Истина, нејасно је какве користи би НАТО могао имати од земље тих капацитета(финансијских и војних), али није јасно ни какве користи има од војног патуљка Црне Горе, како је на Западу називају. Сем да гура прст у око Русији.

За неке су одлуке ових земаља да се приклоне НАТО пакту изненађујуће, и неочекиване. Међутим, ништа у вези НАТО није изненађујуће, ни неочекивано, а још мање изненадно.

Анализу  НАТО стратегије освајања Балкана, за News Front  дао је стручњак за безбедност Илија Животић.

„Након избора земље коју жели да стави под свој утицај НАТО званичници крећу прво у разговоре са званичним представницима власти. Уколико они пристану услед погодности и заштите њих и њихове гарнитуре(ЦГ), све даље иде по правилима приступања.

Много занимљивија, и по изабрану земљу опаснија, је НАТО игра у случају одбијања званичника таргетиране земље.

Тада се уз помоћ обавештајних служби, углавном ЦИА и Ми6, прво бира одговарајући опозициони кандидат за кога се праве дугорочни планови од минимум 10 година.

Креће се са његовим финансирањем, омогућавају му се разне обуке: како да говори, да се понаша у јавности,ради се на његовом целокупном новом идентитету. Мења се фризура, гардероба навике. Учење страних језика је обавезно. Све те промене пролази и супруга/супруг да би у јавности изгледали као складан пар али и репрезентовали западну културу. Мање корекције пластичних хирурга и врхунских стоматолога се подразумевају.

Упоредо са радом на лидеру опозиције настоји се пронаћи још неколико, новцу подложних људи, који би ширили његову интересну мрежу по унутрашњости, у које се исто улаже од стране НАТО агената али доста мање.

Затим се креће на стварање неколико прозападних НВО које ће покрити критикама различите сегменте друштва. Најгласнији су они за људска права, али не треба занемарити нипошто НВО које се баве системом безбедности, економије и тзв.мреже истраживачког новинарства. Практично, ствара се један блок у самој земљи који ће вршити притисак на власт, и упоредо пропагирати НАТО културу.

Врхунац стварања блока представља куповина неколико медија преко којих ће та група „за промене“износити ставове и пропагирати свој систем вредности. Изузетно значајне ствари се дешавају и на спољњем плану.

Наиме, како су НАТО чланице водеће у међународним финансијским институцијама по директиви горе споменутих служби, ради се на рушењу кредитног рејтинга, блокирању зајмова и кредита. Саветују се инвеститори из западних земаља да не улажу у „таргетирану“ земљу. Али пре свега, се у западним медијима врши права сатанизација земље, њеног народа и наглашено руководства које не прихвата да уђе у НАТО.

Америка отворено стаје на страну противника у евентуалном конфликту, где увек јавно, преко својих медија (ЦНН) наглашава да су угрожена нека људска права.

Излазе гомиле чланака по најпознатијим новинама, десетине интервјуа наводних политичких избеглица из те земље, приказују се монтирани снимци претеране употребе насиља, како би цео свет видео зашто НАТО жели промене у тој земљи. На крају, уколико не успеју да на изборима освоје власт са својим кандидатом , организују се насилне демонстрације против власти које захваљујући убаченим плаћеницима некадашњег Блеквотера и сличних, прерастају у преврат(Украјна).

Одмах сутра, крећу признавања нове власти од стране западних влада, доводе се инвеститори који обећавају хиљаде радних места а у ствари ће исцрпљивати природне ресурсе и раднике претворити у јефтину и замењљиву радну снагу.

Истог тренутка се у јавност пуштају унапред спремљени материјали за које се тврди да су случајно откривени у неком тајном склоништу бивше власти у којима се види њихово непоштење, лоповлук итд. Приказују се јавности трагови новца по неким егзотичним дестинацијама у милионском износу, које наравно нико никада неће ни наћи, све у циљу оправдавања промене власти и система.

Након месец дана невиђеног медијског манипулисања народ заокупљен својим личним проблемима који су већином и настали баш услед такве НАТО  стратегије према тој земљи, једноставно прихвата промену.

А НАТО иде на следећу мету.

Што је већи плен за НАТО, јаче су и мере за освајање које иду од : финансирања тзв.опозиције, обојене револуције(Украина) преко војне интервенције (СРЈ ) тј.класичног освајачког рата, па све до окупације(Ирак)“.

Приредила Лола Ђорђевић