Власти Норвешке припремају нацрт закона којим се предвиђа забрана ношења бурке и никаба као и свих делова одеће која прекривају женско лице. Исламска одећа биће забрањена у свим вртићима, школама, универзитетима и биће нелегална у свим сферама образовања. Повод за ову забрану је одлука локалног исламског савеза да жену с бурком запосли у оделење за односе с јавношћу. Пре Норвешке бурке и вео су забраниле Немачка и Аустрија, а током прошле године и Бугарска, а очекује се референдум по овом питању и у Швајцарској. У марту је и Европски суд за људска права изнео негативно мишљење о ношењу бурки од стране запослених.
Викинзи вире иза Никаба
Према речима министра образовања Норвешке Торбена Ро Исаксена забрана је неопходна како би се олакшала комуникација између наставника и ученика.
„Ова одећа омета нормалну комуникацију између наставника и ученика а она игра кључну улогу у процесу обуке“- рекао је он.
Говорећи о наставницама са буркама норвешке власти мисле на исламске, приватне средње школе где деца миграната уче арапски језик и исламску културу. На овај начин власти желе да их интегришу у национални секуларни стандард.
Намеру о забрани наставницима и ученицима да носе бурке норвешке власти саопштавају три месеца пре општих избора заказаних за 11. септембар 2017. године. Могуће је да је због близине гласања ову одлуку подржи и социјал-демократска опозиција. На тај начин, забрана бурке у Норвешкој јавности представља општи консензус.
Раније је МУП Норвешке забранио својим припадницима да заустављају жене у никабима и буркама. Међутим до сад је остало нејасно која ће казна уследити за непоштовање овог кодекса. У земљама ЕУ које су забраниле ношење бурки казна је 150 евра. Предлог закона норвешких власти (Норвешка није део ЕУ) заобилази ово питање.
Европа уклања вео
Кампања за борбу против бурки у Европи у великој мери је настала као резултат терористичких напада у Немачкој.Под утицајем ових догађаја немачка канцеларка Ангела Меркел укључила је забрану ношења бурке у програм своје Хришћанско демократске уније. Како сматра француски стручњак за ислам Жил Кепел у Немачкој је дуго времена преовладавало мишљење да би забрана исламске одеће могла да испровоцира исламски радикализам. Масовна убиства која је у децембру 2016. године починио мигрант из Туниса Анис Амри у Берлину промењено је ово становиште. Тероризам у Немачку дошао је без обзира на одсуство забране ношења бурки.
У јануару 2017. године министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц предложио је да се иде корак даље од Меркелове и да се поред бурки забране и мараме које женама прекривају лице. Међутим против ове одлуке иступио је председник Аустрије Александар ван ден Белан рекавши да ово може да изазове револт и да све жене ставе мараме у знак солидарности против исламофобије.
Дискусија на највишем нивоу довела је до тога да се забране само бурка и вео. Као и у случају норвешке и овде се иницијатива појавила уочи избора планираних за јесен 2017. године. И у немачкој се очекују парламентарни избори.
Секуларизам у Француској
Прва земља чланица ЕУ која је увела ове забране била је Француска. Она је ове забране донела још 2011. године и увела новчану казну од 150 евра за кршење ове забране. Међутим забрана ношења вела и бурки никад у потпуности није заживела и још увек је критикују леве организације.
На предлог Валса током 2016. године органи власти су вршили честе провере у исламским приватним школама. Неке од ових институција биле су оптужене за нетолеранцију према старима. Политика Француског председника Макрона по овом питању је компатибилна. Француска не намерава да уводи нове мере ограничења.